ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2008) 46 (3) 1, 1-16
Биљана Ракић
Резиме: Двадесет први век је век одрживог развоја, а услов за његову реализацију је усклађивање друштвених процеса са природом. Ово усклађивање је неопходно првенствено при разматрању и доношењу одлука у вези са развојем енергетских капацитета и енергетике као дела привредног система у целини. Планирање развоја енергетике полази, пре свега, од сложених економских, социјалних и еколошких веза и односа измедју различитих система у привредној и друштвеној структури. Код планирања и управљања развојем енергетике, тежиште је померено са мерења успеха економског раста ка мерењу еколошких и друштвених трошкова и користи. Поред напора који се предузимају на остварењу пуне запослености и побољшању економских показатеља, предузимају се мере и на унапређењу развоја енергетике, кроз повећање коришћења обновљивих извора енергије. Планирано смањење емисије гасова за 5,2% у односу на њихов ниво из 1990. године, у поређењу са пројектованим емисијама за 2010. годину, на глобалном нивоу представља смањење за чак 29%. У ту сврху је неопходно повећати улагања у истраживање и развој нових технологија, као и замене постојећих енергената чистијом алтернативом. Европска Унија је глобални лидер у области борбе за очување животне средине. Да би Србија ускладила своју енергетску регулативу и политику са међународном, неопходно је извршити интеграцију планирања развоја енергетике и планирања животне средине.
Кључне речи: одрживи развој; економска политика; обновљиви извори енергије
ЕНЕРГЕТСКА ПОЛИТИКА ЕУ У УСЛОВИМА ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ
Биљана Ракић
Резиме: Двадесет први век је век одрживог развоја, а услов за његову реализацију је усклађивање друштвених процеса са природом. Ово усклађивање је неопходно првенствено при разматрању и доношењу одлука у вези са развојем енергетских капацитета и енергетике као дела привредног система у целини. Планирање развоја енергетике полази, пре свега, од сложених економских, социјалних и еколошких веза и односа измедју различитих система у привредној и друштвеној структури. Код планирања и управљања развојем енергетике, тежиште је померено са мерења успеха економског раста ка мерењу еколошких и друштвених трошкова и користи. Поред напора који се предузимају на остварењу пуне запослености и побољшању економских показатеља, предузимају се мере и на унапређењу развоја енергетике, кроз повећање коришћења обновљивих извора енергије. Планирано смањење емисије гасова за 5,2% у односу на њихов ниво из 1990. године, у поређењу са пројектованим емисијама за 2010. годину, на глобалном нивоу представља смањење за чак 29%. У ту сврху је неопходно повећати улагања у истраживање и развој нових технологија, као и замене постојећих енергената чистијом алтернативом. Европска Унија је глобални лидер у области борбе за очување животне средине. Да би Србија ускладила своју енергетску регулативу и политику са међународном, неопходно је извршити интеграцију планирања развоја енергетике и планирања животне средине.
Кључне речи: одрживи развој; економска политика; обновљиви извори енергије
