ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2009) 47 (2) 1, 1-25
Љубомир Маџар
Резиме: Ово је прегледни чланак посвећен новообјављеној књизи назначеној у поднаслову. Посебно су наглашени важност проблемске области којој је књига посвећена и елеганција и прецизност одговарајуће обраде. Свесрдно је подржан у књизи развијени општи став професора Пејовића о институцијама као категорији елемената којима се има прибећи ако се на доследан и нетаутолошки начин имају објаснити детерминанте и механизми привредног развоја. Различити институтионални пореци предвидиво генеришу видно издиференциране економске перформансе. Институтионални развој је дугорочни процес током кога долази до селикције институција на основу њихове способности опстанка у конкуренцији са другим аранжманима. Здушно је прихваћено Пејовићево инсистирање на неформалним институцијама. Ове се институције састоје од вредносних оријентација, традицијом освештаних начина понашања, колективних сећања и других елемената широко схваћене друштвене свести. Неформалне институције делују као ограничења на развој формалних институција које су своју правну артикулацију добиле кроз две велике традиције у развитку законског поретка. То су континентална правна традиција и систем обичајног права (common law). Предности овог другог система нађене су у његовом органском, постепеном развитку и у његовој већој способности да акумулира и чува информације и знање. Та предност је ствар његовог инхерентно децентрализоване природе. Завршни део рада посвећен је ограничењима која неформалне институције намећу у процесу транзиције.
Кључне речи: институције; устав; правни систем; својинска права; уговори и облигациони односи; владавина права; транзиција
ИНСТИТУЦИОНАЛНИ КОРЕНИ ЕКОНОМСКИХ ПЕРФОРМАНСИ - Прегледни чланак о књизи Закон, неформалне институције и економске перформансе Светозара Пејовића -
Љубомир Маџар
Резиме: Ово је прегледни чланак посвећен новообјављеној књизи назначеној у поднаслову. Посебно су наглашени важност проблемске области којој је књига посвећена и елеганција и прецизност одговарајуће обраде. Свесрдно је подржан у књизи развијени општи став професора Пејовића о институцијама као категорији елемената којима се има прибећи ако се на доследан и нетаутолошки начин имају објаснити детерминанте и механизми привредног развоја. Различити институтионални пореци предвидиво генеришу видно издиференциране економске перформансе. Институтионални развој је дугорочни процес током кога долази до селикције институција на основу њихове способности опстанка у конкуренцији са другим аранжманима. Здушно је прихваћено Пејовићево инсистирање на неформалним институцијама. Ове се институције састоје од вредносних оријентација, традицијом освештаних начина понашања, колективних сећања и других елемената широко схваћене друштвене свести. Неформалне институције делују као ограничења на развој формалних институција које су своју правну артикулацију добиле кроз две велике традиције у развитку законског поретка. То су континентална правна традиција и систем обичајног права (common law). Предности овог другог система нађене су у његовом органском, постепеном развитку и у његовој већој способности да акумулира и чува информације и знање. Та предност је ствар његовог инхерентно децентрализоване природе. Завршни део рада посвећен је ограничењима која неформалне институције намећу у процесу транзиције.
Кључне речи: институције; устав; правни систем; својинска права; уговори и облигациони односи; владавина права; транзиција
