ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2009) 47 (2) 1, 1-25
Ljubomir Madžar
Rezime: Ovo je pregledni članak posvećen novoobjavljenoj knjizi naznačenoj u podnaslovu. Posebno su naglašeni važnost problemske oblasti kojoj je knjiga posvećena i elegancija i preciznost odgovarajuće obrade. Svesrdno je podržan u knjizi razvijeni opšti stav profesora Pejovića o institucijama kao kategoriji elemenata kojima se ima pribeći ako se na dosledan i netautološki način imaju objasniti determinante i mehanizmi privrednog razvoja. Različiti institutionalni poreci predvidivo generišu vidno izdiferencirane ekonomske performanse. Institutionalni razvoj je dugoročni proces tokom koga dolazi do selikcije institucija na osnovu njihove sposobnosti opstanka u konkurenciji sa drugim aranžmanima. Zdušno je prihvaćeno Pejovićevo insistiranje na neformalnim institucijama. Ove se institucije sastoje od vrednosnih orijentacija, tradicijom osveštanih načina ponašanja, kolektivnih sećanja i drugih elemenata široko shvaćene društvene svesti. Neformalne institucije deluju kao ograničenja na razvoj formalnih institucija koje su svoju pravnu artikulaciju dobile kroz dve velike tradicije u razvitku zakonskog poretka. To su kontinentalna pravna tradicija i sistem običajnog prava (common law). Prednosti ovog drugog sistema nađene su u njegovom organskom, postepenom razvitku i u njegovoj većoj sposobnosti da akumulira i čuva informacije i znanje. Ta prednost je stvar njegovog inherentno decentralizovane prirode. Završni deo rada posvećen je ograničenjima koja neformalne institucije nameću u procesu tranzicije.
Ključne reči: institucije; ustav; pravni sistem; svojinska prava; ugovori i obligacioni odnosi; vladavina prava; tranzicija
INSTITUCIONALNI KORENI EKONOMSKIH PERFORMANSI - Pregledni članak o knjizi Zakon, neformalne institucije i ekonomske performanse Svetozara Pejovića -
Ljubomir Madžar
Rezime: Ovo je pregledni članak posvećen novoobjavljenoj knjizi naznačenoj u podnaslovu. Posebno su naglašeni važnost problemske oblasti kojoj je knjiga posvećena i elegancija i preciznost odgovarajuće obrade. Svesrdno je podržan u knjizi razvijeni opšti stav profesora Pejovića o institucijama kao kategoriji elemenata kojima se ima pribeći ako se na dosledan i netautološki način imaju objasniti determinante i mehanizmi privrednog razvoja. Različiti institutionalni poreci predvidivo generišu vidno izdiferencirane ekonomske performanse. Institutionalni razvoj je dugoročni proces tokom koga dolazi do selikcije institucija na osnovu njihove sposobnosti opstanka u konkurenciji sa drugim aranžmanima. Zdušno je prihvaćeno Pejovićevo insistiranje na neformalnim institucijama. Ove se institucije sastoje od vrednosnih orijentacija, tradicijom osveštanih načina ponašanja, kolektivnih sećanja i drugih elemenata široko shvaćene društvene svesti. Neformalne institucije deluju kao ograničenja na razvoj formalnih institucija koje su svoju pravnu artikulaciju dobile kroz dve velike tradicije u razvitku zakonskog poretka. To su kontinentalna pravna tradicija i sistem običajnog prava (common law). Prednosti ovog drugog sistema nađene su u njegovom organskom, postepenom razvitku i u njegovoj većoj sposobnosti da akumulira i čuva informacije i znanje. Ta prednost je stvar njegovog inherentno decentralizovane prirode. Završni deo rada posvećen je ograničenjima koja neformalne institucije nameću u procesu tranzicije.
Ključne reči: institucije; ustav; pravni sistem; svojinska prava; ugovori i obligacioni odnosi; vladavina prava; tranzicija
