ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2011) 49 (2) 2, 153-174
Александра Прашчевић
Резиме: Рад је посвећен разматрању важних питања монетарне политике у ситуацији коју намеће потреба превазилажења економске рецесије. У овом се контексту разматра монетарна политика вођена током Велике економске депресије 30-их година XX века, као и грешке монетарне политике које су довеле до отпочињања и касније до продужавања и продубљивања економске кризе. Велика депресија допринела је успеху и доминацији кејнзијанске теорије и у монетарној сфери, која се односи на одбацивање квантитативне теорије и прихватање теорије преференције ликвидности. Последња глобална економска криза из 2008. године реафирмисала је дуалне циљеве монетарне политике – ценовну стабилност и пуну запосленост. Истовремено је актуелизована и дискреција у вођењу монетарне политике на основу каматне стопе, мада су управо дискреционе мере монетарне политике са почетка 2000-их, усмерене на превазилажење кратке и благе рецесије током 2001. године у САД, означене као могући извор последње кризе. Монетарна експанзија, иако недовољно ефикасан метод за превазилажење рецесије, управо како је тврдила кејнзијанска теорија, била је неопходна у ситуацији када је финансијски систем требало спасити од краха, обезбедити ликвидност и допринети повећању агрегатне тражње. Наравно то је било могуће у ситуацији када су се економије суочавале са претњом отпочињања дефлаторне спирале. Међутим, дуготрајна монетарна експанзија, праћена фискалном експанзијом и веома слабим опоравком намеће питање коначних ефеката монетарне политике који могу у будућности бити обележени и растућом инфлацијом.
Кључне речи: економска рецесија; циљеви монетарне политике; кејнзијанизам; Тејлорово правило
МОНЕТАРНА ПОЛИТИКА И ЕКОНОМСКЕ РЕЦЕСИЈЕ - ЦИЉЕВИ, ИНСТРУМЕНТИ И ЕФЕКТИ
Александра Прашчевић
Резиме: Рад је посвећен разматрању важних питања монетарне политике у ситуацији коју намеће потреба превазилажења економске рецесије. У овом се контексту разматра монетарна политика вођена током Велике економске депресије 30-их година XX века, као и грешке монетарне политике које су довеле до отпочињања и касније до продужавања и продубљивања економске кризе. Велика депресија допринела је успеху и доминацији кејнзијанске теорије и у монетарној сфери, која се односи на одбацивање квантитативне теорије и прихватање теорије преференције ликвидности. Последња глобална економска криза из 2008. године реафирмисала је дуалне циљеве монетарне политике – ценовну стабилност и пуну запосленост. Истовремено је актуелизована и дискреција у вођењу монетарне политике на основу каматне стопе, мада су управо дискреционе мере монетарне политике са почетка 2000-их, усмерене на превазилажење кратке и благе рецесије током 2001. године у САД, означене као могући извор последње кризе. Монетарна експанзија, иако недовољно ефикасан метод за превазилажење рецесије, управо како је тврдила кејнзијанска теорија, била је неопходна у ситуацији када је финансијски систем требало спасити од краха, обезбедити ликвидност и допринети повећању агрегатне тражње. Наравно то је било могуће у ситуацији када су се економије суочавале са претњом отпочињања дефлаторне спирале. Међутим, дуготрајна монетарна експанзија, праћена фискалном експанзијом и веома слабим опоравком намеће питање коначних ефеката монетарне политике који могу у будућности бити обележени и растућом инфлацијом.
Кључне речи: економска рецесија; циљеви монетарне политике; кејнзијанизам; Тејлорово правило
