ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2011) 49 (2) 7, 251-261
Татјана Папић-Бранков, Ковиљко Ловре
Резиме: Генетски модификоване (ГМ) биљне културе производе се на значајним површинама од 1996. године. Овај чланак разматра дистрибуцију глобалне добити остварене гајењем прве генерације ГМ усева. Економска истраживања почињу да показују да ГМ биљне културе могу генерисати добит на нивоу фарме, уколико решавају озбиљне проблеме у производњи и уколико фармери имају приступ новој технологији. Независно од разлика у процени вредности и дистрибуцији економске користи, у просеку једна трећина глобалне добити (37%) припала је иноваторима (креаторима гена и достављачима семена), а две трећине (63%) фармерима и малим делом потрошачима.
Кључне речи: ГМ; биотехнологија; добит; фарма
ГЕНЕТСКИ МОДИФИКОВАНЕ БИЉНЕ КУЛТУРЕ КАО ФАКТОР УВЕЋАЊА ДОБИТИ НА НИВОУ ФАРМЕ
Татјана Папић-Бранков, Ковиљко Ловре
Резиме: Генетски модификоване (ГМ) биљне културе производе се на значајним површинама од 1996. године. Овај чланак разматра дистрибуцију глобалне добити остварене гајењем прве генерације ГМ усева. Економска истраживања почињу да показују да ГМ биљне културе могу генерисати добит на нивоу фарме, уколико решавају озбиљне проблеме у производњи и уколико фармери имају приступ новој технологији. Независно од разлика у процени вредности и дистрибуцији економске користи, у просеку једна трећина глобалне добити (37%) припала је иноваторима (креаторима гена и достављачима семена), а две трећине (63%) фармерима и малим делом потрошачима.
Кључне речи: ГМ; биотехнологија; добит; фарма
