ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2013) 51 (2) 4, 293-312
Миливоје Давидовић, Марина Грубор, Хусеин Мехмедовић
Резиме: Циљање инфлације је прогностички орјентисана стратегија која, користећи као номинално сидро очекивану инфлацију, фокусира ниску и стабилну стопу инфлације (нумерички циљ или циљни распон са централном вредношћу) као ултимативни циљ. У односу на стриктну посвећеност униформном циљу, „мекша верзија“ (флексибилно циљање инфлације) подразумева коегзистенцију више циљева, али уз јасну хијерархијску лествицу и приоритет монетарне стабилности приликом операционализације монетарне политике. Дизајн, имплементација и евалуација стратегије циљања инфлације подразумева успостављање институционалних механизама као атрибута ефикасног монетарног мехаџмента: независност и одговорност централне банке, одсуство фискалне доминације, транспарентност монетарне политике, флексибилност девизног курса, хармонија и заједничка одговорност монетарних и фискалних ауторитета. Додатни предуслови тичу се општег економског амбијента: стабилност цена, одсуство екстерне и структурне доминације, фискална равнотежа, развојен и робусан финансијски сектор. Ефекти циљања инфлације могу се означити као позитивни, у контексту смањења просечног нивоа инфлације, инфлационих очекивања, смањењу волатилности економског раста, уз неутралан утицај на просечан економски раст. Емпиријске анализе такоñе указују да је „стопа жртвовања“ производње приликом обарања инфлације мања за чак 7% у земљама које примењују циљање инфлације, у односу на земље које примењују друге монетарне стратегије.
Кључне речи: инфлација; централна банка; инфлациона очекивања
ЦИЉАЊЕ ИНФЛАЦИЈЕ: ДЕТЕРМИНАНТЕ, ПРЕДУСЛОВИ, ЕФЕКТИ
Миливоје Давидовић, Марина Грубор, Хусеин Мехмедовић
Резиме: Циљање инфлације је прогностички орјентисана стратегија која, користећи као номинално сидро очекивану инфлацију, фокусира ниску и стабилну стопу инфлације (нумерички циљ или циљни распон са централном вредношћу) као ултимативни циљ. У односу на стриктну посвећеност униформном циљу, „мекша верзија“ (флексибилно циљање инфлације) подразумева коегзистенцију више циљева, али уз јасну хијерархијску лествицу и приоритет монетарне стабилности приликом операционализације монетарне политике. Дизајн, имплементација и евалуација стратегије циљања инфлације подразумева успостављање институционалних механизама као атрибута ефикасног монетарног мехаџмента: независност и одговорност централне банке, одсуство фискалне доминације, транспарентност монетарне политике, флексибилност девизног курса, хармонија и заједничка одговорност монетарних и фискалних ауторитета. Додатни предуслови тичу се општег економског амбијента: стабилност цена, одсуство екстерне и структурне доминације, фискална равнотежа, развојен и робусан финансијски сектор. Ефекти циљања инфлације могу се означити као позитивни, у контексту смањења просечног нивоа инфлације, инфлационих очекивања, смањењу волатилности економског раста, уз неутралан утицај на просечан економски раст. Емпиријске анализе такоñе указују да је „стопа жртвовања“ производње приликом обарања инфлације мања за чак 7% у земљама које примењују циљање инфлације, у односу на земље које примењују друге монетарне стратегије.
Кључне речи: инфлација; централна банка; инфлациона очекивања
