ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2013) 51 (1) 4, 59-83
Marko Malović, Srđan Marinković
Rezime: Nakon što je tokom dve decenije oličavala jevanđelje monetarnog ujedinjenja u praksi, EMU je na rubu raspada. Evropska (monetarna) unija, uključujući njen politički značaj i ekonomsku budućnost, nalazi se na prekretnici još od maja 2010, odnedavno dosegnuvši sam kraj „užeta za spasavanje“. Ovaj članak pokušao je razabrati istorijske i konstrukcione uzrokekrize u Evrozoni, slojeve ili sastojke nevolje koja je u toku, kao i identifikovati kratkoročni, tehnički odgovor makroekonomske politike neophodan za izbegavanje pretećeg raspada EMU. Konačno, ali ne najmanje važno, članak je u duhu teorije igara razvio matricu isplativosti, kojom se uzimaju u obzir raspoloživ meni i preliminarno izgledni parovi dostupnih strategija, matricu koja je zauzvrat identifikovala tri osobene ravnoteže, jedna od kojih će odlučujuće oblikovati neposredne izglede i dalju sudbinu Evrozone. Međutim, aktuelni parovi očito odabranih strategija u „jezgro vs. periferija“ matrici isplativosti nesumnjivo ne vode poželjnoj, superiornoj Nashovoj ravnoteži. Od tri moguće pregovaračke ravnoteže, samo dve su stabilne u Nashovom smislu a samo jedna od njih obezbeđuje opstanak EMU. Teško je reći hoće li EMU biti dovoljno srećna i dovoljno mudra da prebrodi ovu krizu. Lako je reći da izgledna makroekonomska rešenja neće biti ugodna za mnoge njene članice.
Ključne reči: kriza Evra/u Evrozoni; neravnoteža platnog bilansa; evropski javni dug; evropsko finansijsko participiranje; (kvazi)fiskalni transferi
PREVAZIĆI ILI ODUSTATI: USPON I PAD EMU
Marko Malović, Srđan Marinković
Rezime: Nakon što je tokom dve decenije oličavala jevanđelje monetarnog ujedinjenja u praksi, EMU je na rubu raspada. Evropska (monetarna) unija, uključujući njen politički značaj i ekonomsku budućnost, nalazi se na prekretnici još od maja 2010, odnedavno dosegnuvši sam kraj „užeta za spasavanje“. Ovaj članak pokušao je razabrati istorijske i konstrukcione uzrokekrize u Evrozoni, slojeve ili sastojke nevolje koja je u toku, kao i identifikovati kratkoročni, tehnički odgovor makroekonomske politike neophodan za izbegavanje pretećeg raspada EMU. Konačno, ali ne najmanje važno, članak je u duhu teorije igara razvio matricu isplativosti, kojom se uzimaju u obzir raspoloživ meni i preliminarno izgledni parovi dostupnih strategija, matricu koja je zauzvrat identifikovala tri osobene ravnoteže, jedna od kojih će odlučujuće oblikovati neposredne izglede i dalju sudbinu Evrozone. Međutim, aktuelni parovi očito odabranih strategija u „jezgro vs. periferija“ matrici isplativosti nesumnjivo ne vode poželjnoj, superiornoj Nashovoj ravnoteži. Od tri moguće pregovaračke ravnoteže, samo dve su stabilne u Nashovom smislu a samo jedna od njih obezbeđuje opstanak EMU. Teško je reći hoće li EMU biti dovoljno srećna i dovoljno mudra da prebrodi ovu krizu. Lako je reći da izgledna makroekonomska rešenja neće biti ugodna za mnoge njene članice.
Ključne reči: kriza Evra/u Evrozoni; neravnoteža platnog bilansa; evropski javni dug; evropsko finansijsko participiranje; (kvazi)fiskalni transferi
