ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2013) 51 (4) 3, 657-670
Borko Krstić, Mirjana Jemović, Jelena Radojičić
Rezime: Intenzivan razvoj tehnologije i trend finansijske globalizacije doprineli su da volumen transakcija na finansijskom tržištu višestruko prevaziñe volumen transakcija u realnom sektoru, čime je identifikovan rastući trend odvajanja finansijske od realne ekonomije. U trci za sve većim profitom finansijske institucije su uspele da tzv. neformalnom deregulacijom, kroz razne finansijske inovacije, osiguraju veću faktičku slobodu delovanja na finansijskom tržištu. Sekjuritizacija se ocenjuje kao najveća finansijska inovacija 20. veka koja, zasnovana na ugovornom ustupanju potraživanja, doprinosi pretvaranju manje likvidnih potraživanja (po osnovu kredita, kreditnih kartica, i dr.) u likvidnije oblike, tzv. hipotekarne hartije od vrednosti. Ovim putem izdavaoci hartija od vrednosti dolaze do likvidnih sredstava po nižim troškovima a rizik držanja dugoročnih bankarskih kredita (najčešće hipotekarnih) prelazi na kupce hipotekarnih hartija od vrednosti. Uprkos nespornim prednostima ove finansijske inovacije, potreba za obavljanjem brojnih iterativnih radnji i uključenjem niza institucija, čini ovaj mehanizam izuzetno kompleksnim. Kriza, koja je 2007. godine pogodila američko hipotekarno tržište, inicirana je upravo sekjuritizacijom „loših hipotekarnih kredita“. Time se sekjuritizacija kredita izdvojila kao mehanizam formiranja „spekulativnog mehura“ i pokretanja finansijske krize globalnih razmera. U tom smislu postavlja se pitanje da li rešenje treba tražiti u re-regulaciji sekjuritizacije kredita ili će se ovim putem rešavanje problema samo odložiti.
Ključne reči: sekjuritizacija; spekulativni mehur; finansijska kriza; re-regulacija
HIPOTEKARNO TRŽIŠTE, SPEKULATIVNI MEHUROVI I GLOBALNA FINANSIJSKA KRIZA
Borko Krstić, Mirjana Jemović, Jelena Radojičić
Rezime: Intenzivan razvoj tehnologije i trend finansijske globalizacije doprineli su da volumen transakcija na finansijskom tržištu višestruko prevaziñe volumen transakcija u realnom sektoru, čime je identifikovan rastući trend odvajanja finansijske od realne ekonomije. U trci za sve većim profitom finansijske institucije su uspele da tzv. neformalnom deregulacijom, kroz razne finansijske inovacije, osiguraju veću faktičku slobodu delovanja na finansijskom tržištu. Sekjuritizacija se ocenjuje kao najveća finansijska inovacija 20. veka koja, zasnovana na ugovornom ustupanju potraživanja, doprinosi pretvaranju manje likvidnih potraživanja (po osnovu kredita, kreditnih kartica, i dr.) u likvidnije oblike, tzv. hipotekarne hartije od vrednosti. Ovim putem izdavaoci hartija od vrednosti dolaze do likvidnih sredstava po nižim troškovima a rizik držanja dugoročnih bankarskih kredita (najčešće hipotekarnih) prelazi na kupce hipotekarnih hartija od vrednosti. Uprkos nespornim prednostima ove finansijske inovacije, potreba za obavljanjem brojnih iterativnih radnji i uključenjem niza institucija, čini ovaj mehanizam izuzetno kompleksnim. Kriza, koja je 2007. godine pogodila američko hipotekarno tržište, inicirana je upravo sekjuritizacijom „loših hipotekarnih kredita“. Time se sekjuritizacija kredita izdvojila kao mehanizam formiranja „spekulativnog mehura“ i pokretanja finansijske krize globalnih razmera. U tom smislu postavlja se pitanje da li rešenje treba tražiti u re-regulaciji sekjuritizacije kredita ili će se ovim putem rešavanje problema samo odložiti.
Ključne reči: sekjuritizacija; spekulativni mehur; finansijska kriza; re-regulacija
