ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2013) 51 (4) 3, 657-670
Борко Крстић, Мирјана Јемовић, Јелена Радојичић
Резиме: Интензиван развој технологије и тренд финансијске глобализације допринели су да волумен трансакција на финансијском тржишту вишеструко превазиñе волумен трансакција у реалном сектору, чиме је идентификован растући тренд одвајања финансијске од реалне економије. У трци за све већим профитом финансијске институције су успеле да тзв. неформалном дерегулацијом, кроз разне финансијске иновације, осигурају већу фактичку слободу деловања на финансијском тржишту. Секјуритизација се оцењује као највећа финансијска иновација 20. века која, заснована на уговорном уступању потраживања, доприноси претварању мање ликвидних потраживања (по основу кредита, кредитних картица, и др.) у ликвидније облике, тзв. хипотекарне хартије од вредности. Овим путем издаваоци хартија од вредности долазе до ликвидних средстава по нижим трошковима а ризик држања дугорочних банкарских кредита (најчешће хипотекарних) прелази на купце хипотекарних хартија од вредности. Упркос неспорним предностима ове финансијске иновације, потреба за обављањем бројних итеративних радњи и укључењем низа институција, чини овај механизам изузетно комплексним. Криза, која је 2007. године погодила америчко хипотекарно тржиште, иницирана је управо секјуритизацијом „лоших хипотекарних кредита“. Тиме се секјуритизација кредита издвојила као механизам формирања „спекулативног мехура“ и покретања финансијске кризе глобалних размера. У том смислу поставља се питање да ли решење треба тражити у ре-регулацији секјуритизације кредита или ће се овим путем решавање проблема само одложити.
Кључне речи: секјуритизација; спекулативни мехур; финансијска криза; ре-регулација
ХИПОТЕКАРНО ТРЖИШТЕ, СПЕКУЛАТИВНИ МЕХУРОВИ И ГЛОБАЛНА ФИНАНСИЈСКА КРИЗА
Борко Крстић, Мирјана Јемовић, Јелена Радојичић
Резиме: Интензиван развој технологије и тренд финансијске глобализације допринели су да волумен трансакција на финансијском тржишту вишеструко превазиñе волумен трансакција у реалном сектору, чиме је идентификован растући тренд одвајања финансијске од реалне економије. У трци за све већим профитом финансијске институције су успеле да тзв. неформалном дерегулацијом, кроз разне финансијске иновације, осигурају већу фактичку слободу деловања на финансијском тржишту. Секјуритизација се оцењује као највећа финансијска иновација 20. века која, заснована на уговорном уступању потраживања, доприноси претварању мање ликвидних потраживања (по основу кредита, кредитних картица, и др.) у ликвидније облике, тзв. хипотекарне хартије од вредности. Овим путем издаваоци хартија од вредности долазе до ликвидних средстава по нижим трошковима а ризик држања дугорочних банкарских кредита (најчешће хипотекарних) прелази на купце хипотекарних хартија од вредности. Упркос неспорним предностима ове финансијске иновације, потреба за обављањем бројних итеративних радњи и укључењем низа институција, чини овај механизам изузетно комплексним. Криза, која је 2007. године погодила америчко хипотекарно тржиште, иницирана је управо секјуритизацијом „лоших хипотекарних кредита“. Тиме се секјуритизација кредита издвојила као механизам формирања „спекулативног мехура“ и покретања финансијске кризе глобалних размера. У том смислу поставља се питање да ли решење треба тражити у ре-регулацији секјуритизације кредита или ће се овим путем решавање проблема само одложити.
Кључне речи: секјуритизација; спекулативни мехур; финансијска криза; ре-регулација
