ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2014) 52 (2) 4, 175-192
Борис Радованов, Александра Марцикић
Резиме: Циљ овог рада јесте креирање стабилног модела оптимизације инвестиционог портфолија кроз висок степен диверсификације и смањење изненадних промена у алокацији са праћењем динамике фактора утицаја. У том смислу, јавља се примена бутстреп процедуре, која без превеликог броја укључених ограничења у процесу оптимизације пружа решења заснована на неизвесним информацијама. Овако дефинисан метод оптимизације патентиран је од стране Мичауда (1999) под називом реузоркована ефикасност. Према томе, овај рад нуди компарацију перформанси блок бутстреп модела оптимизације и традиционалног Маркоwитзевог модела унутар и ван узорка примењујући најчешће трговане акције на Београдској берзи. Резултати показују боље перформансе изван узорка, као и заступљеност већег броја акција формирањем портфолија путем бутстреп методологије. Ипак, само путем традиционалног процеса оптимизације се може достићи оптимум сходно постављеним ограничењима. Такви ефекти се могу опазити поређењем граница ефикасности добијених путем наведених модела оптимизације. Међутим, оптимизација заснована на бутстреп методима своје место проналази у смањењу грешака оцењивања проистеклих из ограничене величине узорка.
Кључне речи: Инвестициони портфолио; оптимизација; реузоркована ефикасност; бутстреп; граница ефикасности
ТЕСТИРАЊЕ ПЕРФОРМАНСИ ИНВЕСТИЦИОНОГ ПОРТФОЛИЈА ПРИМЕНОМ БЛОК БУТСТРЕП МЕТОДА
Борис Радованов, Александра Марцикић
Резиме: Циљ овог рада јесте креирање стабилног модела оптимизације инвестиционог портфолија кроз висок степен диверсификације и смањење изненадних промена у алокацији са праћењем динамике фактора утицаја. У том смислу, јавља се примена бутстреп процедуре, која без превеликог броја укључених ограничења у процесу оптимизације пружа решења заснована на неизвесним информацијама. Овако дефинисан метод оптимизације патентиран је од стране Мичауда (1999) под називом реузоркована ефикасност. Према томе, овај рад нуди компарацију перформанси блок бутстреп модела оптимизације и традиционалног Маркоwитзевог модела унутар и ван узорка примењујући најчешће трговане акције на Београдској берзи. Резултати показују боље перформансе изван узорка, као и заступљеност већег броја акција формирањем портфолија путем бутстреп методологије. Ипак, само путем традиционалног процеса оптимизације се може достићи оптимум сходно постављеним ограничењима. Такви ефекти се могу опазити поређењем граница ефикасности добијених путем наведених модела оптимизације. Међутим, оптимизација заснована на бутстреп методима своје место проналази у смањењу грешака оцењивања проистеклих из ограничене величине узорка.
Кључне речи: Инвестициони портфолио; оптимизација; реузоркована ефикасност; бутстреп; граница ефикасности
