ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2014) 52 (2) 7, 223-249
Ивана В. Пешић, Гајо М. Ванка
Резиме: С обзиром да је ширење кризе у Европској унији (ЕУ) увелико почело, истраживачки радови су до сада пружили различите дефиниције као што су валутна криза, криза конкурентности, банкарска криза, платно-билансна криза, при чему је најчешће сусретан појам криза сувереног дуга. У овом раду, аутори се слажу да се актуелна европска криза првенствено испољила као дужничка криза, али је у циљу успостављања адекватних кризних мера, неопходно дубље сагледати узроке кризе. У раду је идентификован процес мултипликације кризе, при чему се закључује да је један облик кризе водио ка другом, остајући при становишту да је тренутна криза у еврозони у основи комбинација платно-билансне и банкарске кризе. У циљу подршке хипотези да је криза сувереног дуга дубоко повезана са кризом платног биланса, анализирали смо трговинске токове и токове капитала између европских земаља. Потврђено је да су периферне земље претежно финансирале дефицит биланса текућих трансакција, спољно-трговински дефицит и буџетски дефицит путем екстерног задуживања. Земље периферије су истовремено увећавале дефицит и у трговинској размени са осталим чланицама ЕУ и у трговинској размени са остатком света. Кључни узрок унутрашње неравнотеже у ЕУ јесте различит ниво конкурентности њених чланица услед различитог нивоа продуктивности. Као друго лице кризе Европске уније препознали смо банкарску кризу. С тим у вези, показали смо да су дужничка криза и банкарска криза међусобно повезане, али да банкарска криза обично претходи дужничкој кризи. Са интензивирањем међународних токова капитала и нарочито са увођењем евра, интензивирана је и финансијска интеграција у еврозони. Путем анализе међународне инвестиционе позиције земаља кредитора, констатовано је да су ове земље у знатно већој мери интегрисане у еврозони кроз финансијске токове него кроз реалне економске токове. Осим тога, банке земаља кредитора биле су међу највећим инвеститорима у обвезнице периферних земаља попут Грчке, па су сада суочене са проблемом солвентности због погоршања биланса. У земљама као што је Ирска, спасавање посрнулог банкарског система довело је до повећања јавног дуга, што је касније резултирало у дужничкој кризи. На основу спроведених анализа, дошло се до закључка да дужничка криза у еврозони у својој основи садржи комбинацију платно-билансне и банкарске кризе. Узимајући у обзир да је у досадашњој историји Европске уније свака криза водила ка даљем јачању европске интеграције, можда ће и актуелна криза бити још један корак даље у истом смеру.
Кључне речи: платно-биланса криза; банкарска криза; конкурентност; продуктивност; трговина; дужничка криза; земље периферије (ПИИГС)
МУЛТИПЛИКАТОР ЕВРОПСКЕ КРИЗЕ – ОД ЈЕДНЕ КРИЗЕ КА ДРУГОЈ
Ивана В. Пешић, Гајо М. Ванка
Резиме: С обзиром да је ширење кризе у Европској унији (ЕУ) увелико почело, истраживачки радови су до сада пружили различите дефиниције као што су валутна криза, криза конкурентности, банкарска криза, платно-билансна криза, при чему је најчешће сусретан појам криза сувереног дуга. У овом раду, аутори се слажу да се актуелна европска криза првенствено испољила као дужничка криза, али је у циљу успостављања адекватних кризних мера, неопходно дубље сагледати узроке кризе. У раду је идентификован процес мултипликације кризе, при чему се закључује да је један облик кризе водио ка другом, остајући при становишту да је тренутна криза у еврозони у основи комбинација платно-билансне и банкарске кризе. У циљу подршке хипотези да је криза сувереног дуга дубоко повезана са кризом платног биланса, анализирали смо трговинске токове и токове капитала између европских земаља. Потврђено је да су периферне земље претежно финансирале дефицит биланса текућих трансакција, спољно-трговински дефицит и буџетски дефицит путем екстерног задуживања. Земље периферије су истовремено увећавале дефицит и у трговинској размени са осталим чланицама ЕУ и у трговинској размени са остатком света. Кључни узрок унутрашње неравнотеже у ЕУ јесте различит ниво конкурентности њених чланица услед различитог нивоа продуктивности. Као друго лице кризе Европске уније препознали смо банкарску кризу. С тим у вези, показали смо да су дужничка криза и банкарска криза међусобно повезане, али да банкарска криза обично претходи дужничкој кризи. Са интензивирањем међународних токова капитала и нарочито са увођењем евра, интензивирана је и финансијска интеграција у еврозони. Путем анализе међународне инвестиционе позиције земаља кредитора, констатовано је да су ове земље у знатно већој мери интегрисане у еврозони кроз финансијске токове него кроз реалне економске токове. Осим тога, банке земаља кредитора биле су међу највећим инвеститорима у обвезнице периферних земаља попут Грчке, па су сада суочене са проблемом солвентности због погоршања биланса. У земљама као што је Ирска, спасавање посрнулог банкарског система довело је до повећања јавног дуга, што је касније резултирало у дужничкој кризи. На основу спроведених анализа, дошло се до закључка да дужничка криза у еврозони у својој основи садржи комбинацију платно-билансне и банкарске кризе. Узимајући у обзир да је у досадашњој историји Европске уније свака криза водила ка даљем јачању европске интеграције, можда ће и актуелна криза бити још један корак даље у истом смеру.
Кључне речи: платно-биланса криза; банкарска криза; конкурентност; продуктивност; трговина; дужничка криза; земље периферије (ПИИГС)
