ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2014) 52 (3) 4, 305-320
Gorica Bošković, Ana Stojković
Rezime: Ujedinjenje najrazvijenijih evropskih država i njihovih ekonomija baziranih na teškoj industriji, nakon Drugog svetskog rata, izgledalo je kao jedino rešenje da se evropsko tržište odupre zahuktalim privredama SAD i Japana, odnosno da tim privredama postane konkurent na globalnom tržištu. To je ostvareno kroz različite oblike ekonomskih zajednica, formiranih na teritoriji Evrope tokom druge polovine dvadesetog veka, a koje su 1992. godine sporazumom u Mastrihtu, preimenovane u Evropsku uniju. Industrijska politika Evropske unije je od svog nastanka imala iste prioritete – da, na bazi investicija u znanje i visokotehnološke inovacije, Evropa postane lider globalne ekonomije. To se, međutim, još uvek nije desilo, a s obzirom na razne ekonomsko-političke krize koje poslednjih godina potresaju Uniju, šanse da će se desiti su sve manje. Razlozi za takvo stanje su brojni, kako unutar same Unije, tako i van nje. Implicitno se postavlja pitanje da li su najrazvijenije zemlje u svetu i njihove ekonomije dostigle svoj zenit i kako Evropska unija može postići dalji rast na prezasićenom globalnom tržištu. U radu se razmatra uloga industrijske politike kao faktora koji je doprinosio i koji u budućnosti još više može doprineti da se reše mnogi nagomilani problemi u Evropskoj uniji, čime bi ova ekonomsko-politička zajednica evropskih država postala konkurentnija na globalnom tržištu.
Ključne reči: industrijska politika; Evropska unija; konkurentnost; globalno tržište; ekonomsko-političke krize
INDUSTRIJSKA POLITIKA KAO FAKTOR KONKURENTNOSTI EVROPSKE UNIJE NA GLOBALNOM TRŽIŠTU
Gorica Bošković, Ana Stojković
Rezime: Ujedinjenje najrazvijenijih evropskih država i njihovih ekonomija baziranih na teškoj industriji, nakon Drugog svetskog rata, izgledalo je kao jedino rešenje da se evropsko tržište odupre zahuktalim privredama SAD i Japana, odnosno da tim privredama postane konkurent na globalnom tržištu. To je ostvareno kroz različite oblike ekonomskih zajednica, formiranih na teritoriji Evrope tokom druge polovine dvadesetog veka, a koje su 1992. godine sporazumom u Mastrihtu, preimenovane u Evropsku uniju. Industrijska politika Evropske unije je od svog nastanka imala iste prioritete – da, na bazi investicija u znanje i visokotehnološke inovacije, Evropa postane lider globalne ekonomije. To se, međutim, još uvek nije desilo, a s obzirom na razne ekonomsko-političke krize koje poslednjih godina potresaju Uniju, šanse da će se desiti su sve manje. Razlozi za takvo stanje su brojni, kako unutar same Unije, tako i van nje. Implicitno se postavlja pitanje da li su najrazvijenije zemlje u svetu i njihove ekonomije dostigle svoj zenit i kako Evropska unija može postići dalji rast na prezasićenom globalnom tržištu. U radu se razmatra uloga industrijske politike kao faktora koji je doprinosio i koji u budućnosti još više može doprineti da se reše mnogi nagomilani problemi u Evropskoj uniji, čime bi ova ekonomsko-politička zajednica evropskih država postala konkurentnija na globalnom tržištu.
Ključne reči: industrijska politika; Evropska unija; konkurentnost; globalno tržište; ekonomsko-političke krize
