ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2015) 53 (2) 3, 191-214
Милорад Филиповић, Мирољуб Николић, Војислав Илић
Резиме: Најразвијеније и најконкурентније земље данас (укључујући и водеће земље Европске уније) су такозване „привреде засноване на знању“, у којима знање, информације и високо софистициране вештине играју важну улогу у развоју пословног и јавног сектора. Знање и технологија постају све сложенији, учешће активности које се заснивају на знању (високотехнолошка производња и услуге засноване на знању)се значајно повећава, а повезивање предузећа у овим областима са приватним и јавним установама олакшава развој и успешну примену иновација, чиме се подиже ниво конкурентности предузећа, привреде и земље у целини. У последњих неколико година, брз раст међународне размене високотехнолошких производа и услуга заснованих на знању значајно је променио велики број међународну конкурентности великог броја земаља. Ова кретања показују да стварање, примена и комерцијализација нових технологија и знања омогућава развој високотехнолошких производа и услуга заснованих на знању, који постају важан извор повећања продуктивности и производне и извозне конкурентности .Сектори високе технологије постали су важан извор високе додате вредности и добро плаћених послова, као и одрживог економског раста и глобалне конкурентности. Према ранг листи конкурентности Светског економског форума, Србија је 95. од 144 земље и налази се у групи од 33 земље чија конкурентност се заснива на ефикасности. Остварени ниво конкурентности домаће привреде и достигнути ниво привредног развоја (Србија је 75. на свету према БДП по становнику у доларима) указује на ниску продуктивност употребе расположивих (људских, капиталних, финансијских, и др) ресурса уз високу текућу потрошњу, што није ситуација која је одржива на дужи рок. У истраживању се полази од претпоставке да развој високотехнолошких активности и активности заснованих на знању имају значајну улогу у јачању конкурентности привреде. Упоредна анализа испитује да ли српска привреда заостаје у погледу конкурентности и брзини развоја привреде засноване на знању, у односу на већину високо развијених европских земаља и одабраних земаља у региону. Структурна анализа и поређење најважнијих показатеља пословања (запосленост, продуктивност и БДВ) предузећа из областима високе технологије и услуга заснованих на знању показују развој и основне карактеристике привреде засноване на знању у Србији и макроконкурентску позицију Србије у односу на водеће и суседне земље Европске уније. Овај рад такође указује на најважније факторе развоја привреде засноване на знању у Србији, и потребу да се унапреде могућности за значајан развој високотехнолошких активности и активности заснованих на знању као основе за будућу конкурентност домаће привреде. Крајњи циљ рада је да се укаже на потребу за снажнији и бржи развој привреде засноване на знању као предуслова за постизање дугорочне међународне конкурентности и одрживог развоја српске привреде.
Кључне речи: привреда заснована на знању; конкурентност; сектори високе технологије
РАЗВОЈ ПРИВРЕДЕ ЗАСНОВАНЕ НА ЗНАЊУ КАО ФАКТОР ПОВЕЋАЊА КОНКУРЕНТНОСТИ ПРИВРЕДЕ СРБИЈЕ
Милорад Филиповић, Мирољуб Николић, Војислав Илић
Резиме: Најразвијеније и најконкурентније земље данас (укључујући и водеће земље Европске уније) су такозване „привреде засноване на знању“, у којима знање, информације и високо софистициране вештине играју важну улогу у развоју пословног и јавног сектора. Знање и технологија постају све сложенији, учешће активности које се заснивају на знању (високотехнолошка производња и услуге засноване на знању)се значајно повећава, а повезивање предузећа у овим областима са приватним и јавним установама олакшава развој и успешну примену иновација, чиме се подиже ниво конкурентности предузећа, привреде и земље у целини. У последњих неколико година, брз раст међународне размене високотехнолошких производа и услуга заснованих на знању значајно је променио велики број међународну конкурентности великог броја земаља. Ова кретања показују да стварање, примена и комерцијализација нових технологија и знања омогућава развој високотехнолошких производа и услуга заснованих на знању, који постају важан извор повећања продуктивности и производне и извозне конкурентности .Сектори високе технологије постали су важан извор високе додате вредности и добро плаћених послова, као и одрживог економског раста и глобалне конкурентности. Према ранг листи конкурентности Светског економског форума, Србија је 95. од 144 земље и налази се у групи од 33 земље чија конкурентност се заснива на ефикасности. Остварени ниво конкурентности домаће привреде и достигнути ниво привредног развоја (Србија је 75. на свету према БДП по становнику у доларима) указује на ниску продуктивност употребе расположивих (људских, капиталних, финансијских, и др) ресурса уз високу текућу потрошњу, што није ситуација која је одржива на дужи рок. У истраживању се полази од претпоставке да развој високотехнолошких активности и активности заснованих на знању имају значајну улогу у јачању конкурентности привреде. Упоредна анализа испитује да ли српска привреда заостаје у погледу конкурентности и брзини развоја привреде засноване на знању, у односу на већину високо развијених европских земаља и одабраних земаља у региону. Структурна анализа и поређење најважнијих показатеља пословања (запосленост, продуктивност и БДВ) предузећа из областима високе технологије и услуга заснованих на знању показују развој и основне карактеристике привреде засноване на знању у Србији и макроконкурентску позицију Србије у односу на водеће и суседне земље Европске уније. Овај рад такође указује на најважније факторе развоја привреде засноване на знању у Србији, и потребу да се унапреде могућности за значајан развој високотехнолошких активности и активности заснованих на знању као основе за будућу конкурентност домаће привреде. Крајњи циљ рада је да се укаже на потребу за снажнији и бржи развој привреде засноване на знању као предуслова за постизање дугорочне међународне конкурентности и одрживог развоја српске привреде.
Кључне речи: привреда заснована на знању; конкурентност; сектори високе технологије
