ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2015) 53 (2) 8, 283-302
Наташа Станојевић, Ана Јованцаи
Резиме: Кључна обележја актуелних трговинских односа Србије са иностранством су висок и растући спољнотрговински дефицит и веома мали број извозних партнера. Чињеница да Србија скоро читав свој невелики извоз пласира на тржишта Италије, Немачке и три бивше чланице СФРЈ, указује на потребу за географском диверзификацијом извоза. За превазилажење бројних слабости спољне трговине Србије од кључног значаја је проналажење нових или ревитализација ранијих тржишта. Применом модела гравитације утврђују се детерминанте српског извоза и утврђују потенцијални извозни правци. Коефицијенти добијени у неким ранијим студијама, засновани су на подацима који су важили пре Светске финансијске кризе. Како је извоз у земље Европске уније, које су географски најближе Србији, смањен током кризе, полазна претпоставка је да су коефицијенти сада значајно промењени, а посебно коефицијент географске дистанце за који се очекује да је значајно смањен. Добијени коефицијенти се, затим, примењују на земље Каспијског басена, који се до сада, због релативно велике раздаљине, није сматрао атрактивним извозним тржиштем. Ово је регион који, због бројних географских и економских обележја, може представљати интересантно тржиште за српске производе, упркос великој удаљености. Применом модела гравитације утврђује се да у неким земљама овог региона има довољно слободног „простора“ за српски извоз.
Кључне речи: извоз Србије; модел гравитације; географска раздаљина; Каспијски басен.
ДИВЕРЗИФИКАЦИЈА ИЗВОЗНИХ ТРЖИШТА СРБИЈЕ –ПОТЕНЦИЈАЛИ ЗА ИЗВОЗ У ЗЕМЉЕ КАСПИЈСКОГ БАСЕНА
Наташа Станојевић, Ана Јованцаи
Резиме: Кључна обележја актуелних трговинских односа Србије са иностранством су висок и растући спољнотрговински дефицит и веома мали број извозних партнера. Чињеница да Србија скоро читав свој невелики извоз пласира на тржишта Италије, Немачке и три бивше чланице СФРЈ, указује на потребу за географском диверзификацијом извоза. За превазилажење бројних слабости спољне трговине Србије од кључног значаја је проналажење нових или ревитализација ранијих тржишта. Применом модела гравитације утврђују се детерминанте српског извоза и утврђују потенцијални извозни правци. Коефицијенти добијени у неким ранијим студијама, засновани су на подацима који су важили пре Светске финансијске кризе. Како је извоз у земље Европске уније, које су географски најближе Србији, смањен током кризе, полазна претпоставка је да су коефицијенти сада значајно промењени, а посебно коефицијент географске дистанце за који се очекује да је значајно смањен. Добијени коефицијенти се, затим, примењују на земље Каспијског басена, који се до сада, због релативно велике раздаљине, није сматрао атрактивним извозним тржиштем. Ово је регион који, због бројних географских и економских обележја, може представљати интересантно тржиште за српске производе, упркос великој удаљености. Применом модела гравитације утврђује се да у неким земљама овог региона има довољно слободног „простора“ за српски извоз.
Кључне речи: извоз Србије; модел гравитације; географска раздаљина; Каспијски басен.
