ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2017) 55 (3) 2, 319-333
Давид Јововић
Резиме: Конкурентност региона показује његову способност да генерише адекватну количину извоза, с једне, и да обезбеди пуну запосленост и континуирани раст прихода становника на регионалном нивоу, с друге стране. У том контексту посматрано, произилази да одлучујући чинилац унапређења регионалне конкурентности представља раст продуктивности локалних производних субјеката. Полазна премиса рада је став да је за разумевање природе феномена конкурентности региона од примарне важности познавање основних теоријских постулата теорије ендогеног раста. Рад истражује најважније поруке теорије ендогеног раста за политику унапређења регионалне конкурентности (раст улагања у образовање, обуку, истраживање и развој, то јест улагање у чиниоце који одлучујуће доприносе комерцијализацији знања у иновације). Циљ рада је да покаже како сваки од ових механизама делује на растућу ефикасност акумулације фактора економског раста региона, захваљујући испољавању различитих екстерних ефеката. Значај истраживања се огледа у апострофирању закључка присталица ендогених објашњења раста да до економске конвергенције различитих региона уопште не мора доћи. Најједноставније речено, по њима, економски напредни региони могу непрекидно унапређивати властиту конкурентност и подизати животни стандард становништва, док економски мање развијени региони могу такође заувек остати сиромашни и недовољно конкурентни. Ово је уједно и врло снажна порука креатора регионалних политика.
Кључне речи: ендогени раст; конкурентност; конкурентност региона; екстерналије; људски капитал; регионална дивергенција
УНАПРЕЂЕЊЕ КОНКУРЕНТНОСТИ РЕГИОНА У СВЕТЛУ ПОРУКА ТЕОРИЈЕ ЕНДОГЕНОГ РАСТА
Давид Јововић
Резиме: Конкурентност региона показује његову способност да генерише адекватну количину извоза, с једне, и да обезбеди пуну запосленост и континуирани раст прихода становника на регионалном нивоу, с друге стране. У том контексту посматрано, произилази да одлучујући чинилац унапређења регионалне конкурентности представља раст продуктивности локалних производних субјеката. Полазна премиса рада је став да је за разумевање природе феномена конкурентности региона од примарне важности познавање основних теоријских постулата теорије ендогеног раста. Рад истражује најважније поруке теорије ендогеног раста за политику унапређења регионалне конкурентности (раст улагања у образовање, обуку, истраживање и развој, то јест улагање у чиниоце који одлучујуће доприносе комерцијализацији знања у иновације). Циљ рада је да покаже како сваки од ових механизама делује на растућу ефикасност акумулације фактора економског раста региона, захваљујући испољавању различитих екстерних ефеката. Значај истраживања се огледа у апострофирању закључка присталица ендогених објашњења раста да до економске конвергенције различитих региона уопште не мора доћи. Најједноставније речено, по њима, економски напредни региони могу непрекидно унапређивати властиту конкурентност и подизати животни стандард становништва, док економски мање развијени региони могу такође заувек остати сиромашни и недовољно конкурентни. Ово је уједно и врло снажна порука креатора регионалних политика.
Кључне речи: ендогени раст; конкурентност; конкурентност региона; екстерналије; људски капитал; регионална дивергенција
