ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2017) 55 (3) 5, 377-397
Nemanja Vuksanović, Dragan Aleksić
Rezime: Potreba za sortiranjem radnika na tržištu rada postoji u slučaju asimetrične informisanosti radnika i preduzeća. Očekivano je da će se određeni mehanizam razviti u cilju prevazilaženja ove informacione asimetrije. Jedan od takvih mehanizama jeste signaliziranje, čija je osnovna ideja da visokoproduktivni radnici preduzimaju određene akcije kako bi se izdvojili od niskoproduktivnih radnika. S tim u vezi, predmet ovog rada jeste teorijska analiza ekonomske uloge obrazovanja u prevazilaženju informacione asimetrije između radnika i preduzeća. Cilj rada jeste da prikaže način na koji obrazovanje može igrati ulogu signala na tržištu rada kako bi problemi nastali usled asimetričnih informacija bili otklonjeni. Značaj ovakve analize se ogleda u tome što su preporuke kreatorima obrazovnih politika u pogledu investiranja u obrazovanje različite u zavisnosti od toga da li obrazovanje služi kao mehanizam unapređenja produktivnost ili kao mehanizam signaliziranja različitih produktivnih sposobnosti. U radu je pokazano da ove razlike proističu iz drugačijeg načina merenja društvene stope povraćaja na ulaganje u obrazovanje.
Ključne reči: informaciona asimetrija; tržište rada; signaliziranje; ekonomska uloga obrazovanja
ULAGANjE U OBRAZOVANjE KAO NAČIN PREVAZILAŽENjA PROBLEMA ASIMETRIČNIH INFORMACIJA NA TRŽIŠTU RADA
Nemanja Vuksanović, Dragan Aleksić
Rezime: Potreba za sortiranjem radnika na tržištu rada postoji u slučaju asimetrične informisanosti radnika i preduzeća. Očekivano je da će se određeni mehanizam razviti u cilju prevazilaženja ove informacione asimetrije. Jedan od takvih mehanizama jeste signaliziranje, čija je osnovna ideja da visokoproduktivni radnici preduzimaju određene akcije kako bi se izdvojili od niskoproduktivnih radnika. S tim u vezi, predmet ovog rada jeste teorijska analiza ekonomske uloge obrazovanja u prevazilaženju informacione asimetrije između radnika i preduzeća. Cilj rada jeste da prikaže način na koji obrazovanje može igrati ulogu signala na tržištu rada kako bi problemi nastali usled asimetričnih informacija bili otklonjeni. Značaj ovakve analize se ogleda u tome što su preporuke kreatorima obrazovnih politika u pogledu investiranja u obrazovanje različite u zavisnosti od toga da li obrazovanje služi kao mehanizam unapređenja produktivnost ili kao mehanizam signaliziranja različitih produktivnih sposobnosti. U radu je pokazano da ove razlike proističu iz drugačijeg načina merenja društvene stope povraćaja na ulaganje u obrazovanje.
Ključne reči: informaciona asimetrija; tržište rada; signaliziranje; ekonomska uloga obrazovanja
