ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2018) 56 (4) 4, 487-502
Владимир Костић, Милош Милутиновић, Мирољуб Николић
Резиме: Текстилна индустрија још увек значајно учествује у производњи и запослености у развијеним земљама и значајан је извор раста у многим земљама у развоју. Као делатност са дугом историјом, текстилна индустрија пролази кроз радикалне трансформације на глобалном нивоу. Појавом нових конкурената услови пословања на глобалном нивоу су значајно промењени. Упркос томе, европски произвођачи су остали светски лидери у производњи индустријског текстила и модне одеће. Да би одржали конкурентност, многи европски произвођачи прибегавају подуговарању или премештају капацитета за радно интензивне активности у земљама са нижим трошковима рада попут Србије. Највећи успех домаћа текстилна индустрија бележила је крајем 1980-их година прошлог века када је била значајан извор запошљавања, стварања додате вредности и равномернијег регионалног развоја. У 2016. години, иако још увек није на нивоу из 1980-их, присутна су позитивна кретања у домаћој текстилној индустрији у правцу раста производње, запослености и извоза. Држава настоји да кроз субвенционисање страних и домаћих инвеститора убрза развој текстилне индустрије. Међутим, раст који се превасходно заснива на страним директним инвестицијама дугорочно је неодржив концепт. Да би раст био одржив, потребно је да се подстиче развој активности које стварају већу додату вредност и повећају конкурентност. Зато је потребно подржати развој домаћих предузећа, као и долазак оних страних инвестиција које генеришу више нивое додате вредности.
Кључне речи: текстилна индустрија; пословне перформансе; домаће и стране инвестиције; развој
РАЗВОЈНЕ ПЕРФОРМАНСЕ ТЕКСТИЛНЕ ИНДУСТРИЈЕ СРБИЈЕ
Владимир Костић, Милош Милутиновић, Мирољуб Николић
Резиме: Текстилна индустрија још увек значајно учествује у производњи и запослености у развијеним земљама и значајан је извор раста у многим земљама у развоју. Као делатност са дугом историјом, текстилна индустрија пролази кроз радикалне трансформације на глобалном нивоу. Појавом нових конкурената услови пословања на глобалном нивоу су значајно промењени. Упркос томе, европски произвођачи су остали светски лидери у производњи индустријског текстила и модне одеће. Да би одржали конкурентност, многи европски произвођачи прибегавају подуговарању или премештају капацитета за радно интензивне активности у земљама са нижим трошковима рада попут Србије. Највећи успех домаћа текстилна индустрија бележила је крајем 1980-их година прошлог века када је била значајан извор запошљавања, стварања додате вредности и равномернијег регионалног развоја. У 2016. години, иако још увек није на нивоу из 1980-их, присутна су позитивна кретања у домаћој текстилној индустрији у правцу раста производње, запослености и извоза. Држава настоји да кроз субвенционисање страних и домаћих инвеститора убрза развој текстилне индустрије. Међутим, раст који се превасходно заснива на страним директним инвестицијама дугорочно је неодржив концепт. Да би раст био одржив, потребно је да се подстиче развој активности које стварају већу додату вредност и повећају конкурентност. Зато је потребно подржати развој домаћих предузећа, као и долазак оних страних инвестиција које генеришу више нивое додате вредности.
Кључне речи: текстилна индустрија; пословне перформансе; домаће и стране инвестиције; развој
