ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2018) 56 (1) 1, 1-15
Љубинка Јоксимовић, Славица Манић
Резиме: Главна мотивација за овај рад се огледа у чињеници да се занемарљив број реформи у образовним системима, иницираних широм света,показао као успешан у смислу долажења до жељених резултата у унапређењу образовне праксе и њеном крајњем циљу - унапређењу учења и знања студената. Недавно је дошло до промене у парадигми промишљања код истраживача образовног система и реформе: у неким случајевима дешава се делимично, а у другим случајевима потпуно напуштање њиховог третирања као компликованих система са једноставним интервенцијама и решењима и окретање према препознавању и поштовању њихове истинске комплексне природе. Дакле, овај прегледни рад истражује нова сазнања и инструменте који проистичу из теорије комплексности, а који могу помоћи да се боље разуме и управља образовним системом и његовим реформама. Упознавање са методолошким импликацијама третирања образовног система и његових реформи као сложеног система је препорука за све учеснике у образовном систему, као што су: наставници, студенти, истраживачи, администратори и креатори политике.Повећана свесност, као и препознавање што краћег временског рока за анализирање и уважавање образовног система као комплексног система би допринела да се боље разуме суштина динамичке целине образовања као таквог и сигурно би дала жељене резултате у реформи истог. За све нас ово значи успешније суочавање са реалношћу коју обележава растући број комплексних система, са растућим интензитетом.
Кључне речи: образовни системи; реформе; комплексни системи; самоорганизација; управљање
ИСТРАЖИВАЊЕ ОБРАЗОВАЊА И ОБРАЗОВНИХ РЕФОРМИ СА СТАНОВИШТА КОМПЛЕКСНИХ СИСТЕМА
Љубинка Јоксимовић, Славица Манић
Резиме: Главна мотивација за овај рад се огледа у чињеници да се занемарљив број реформи у образовним системима, иницираних широм света,показао као успешан у смислу долажења до жељених резултата у унапређењу образовне праксе и њеном крајњем циљу - унапређењу учења и знања студената. Недавно је дошло до промене у парадигми промишљања код истраживача образовног система и реформе: у неким случајевима дешава се делимично, а у другим случајевима потпуно напуштање њиховог третирања као компликованих система са једноставним интервенцијама и решењима и окретање према препознавању и поштовању њихове истинске комплексне природе. Дакле, овај прегледни рад истражује нова сазнања и инструменте који проистичу из теорије комплексности, а који могу помоћи да се боље разуме и управља образовним системом и његовим реформама. Упознавање са методолошким импликацијама третирања образовног система и његових реформи као сложеног система је препорука за све учеснике у образовном систему, као што су: наставници, студенти, истраживачи, администратори и креатори политике.Повећана свесност, као и препознавање што краћег временског рока за анализирање и уважавање образовног система као комплексног система би допринела да се боље разуме суштина динамичке целине образовања као таквог и сигурно би дала жељене резултате у реформи истог. За све нас ово значи успешније суочавање са реалношћу коју обележава растући број комплексних система, са растућим интензитетом.
Кључне речи: образовни системи; реформе; комплексни системи; самоорганизација; управљање
