ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2020) 58 (3) 5, 363-379
Мехдија Ћосовић
Резиме: Степен повећане задужености у земљама Западног Балкана генерисан је све већом потрошњом, у смислу повећаног привредног раста као и структурних реформи. Иако су ове земље током последњих неколико година показале повећање извоза и страних директних инвестиција, дефицит текућег рачуна је и даље висок, што се посебно огледа у односу спољног дуга према БДП-у, који не само што је висок него је и у фази раста. Такође, како су домаћа финансијска тржишта недовољно развијена, ове земље су у великој мери изложене повећању цене иностраног задуживања. Досадашња политика задуживања се наставља са све већим улагањем у непроизводну потрошњу, што захтева поновно задуживање. Показивање тренда задужености, анализа и компарација спољног дуга ових земаља показује релевантне смернице у избору адекватне економске политике чиме би се подигла конкурентност овог дела Балкана. Такође ће се компаративном анализом стања задужености посебно оценити стање задужености Србије, структура и кретање спољног дуга према међународним финансијским институцијама. У раду је извршена компарација помоћу стандардних показатеља задужености заснованих на подацима националних завода за статистику и међународних финансијских институција.
Кључне речи: спољни дуг; јавни дуг; конкурентност; привредни раст; Западни Балкан.
УТИЦАЈ ЗАДУЖЕНОСТИ НА ПРИВРЕДНИ РАЗВОЈ ЗЕМАЉА ЗАПАДНОГ БАЛКАНА
Мехдија Ћосовић
Резиме: Степен повећане задужености у земљама Западног Балкана генерисан је све већом потрошњом, у смислу повећаног привредног раста као и структурних реформи. Иако су ове земље током последњих неколико година показале повећање извоза и страних директних инвестиција, дефицит текућег рачуна је и даље висок, што се посебно огледа у односу спољног дуга према БДП-у, који не само што је висок него је и у фази раста. Такође, како су домаћа финансијска тржишта недовољно развијена, ове земље су у великој мери изложене повећању цене иностраног задуживања. Досадашња политика задуживања се наставља са све већим улагањем у непроизводну потрошњу, што захтева поновно задуживање. Показивање тренда задужености, анализа и компарација спољног дуга ових земаља показује релевантне смернице у избору адекватне економске политике чиме би се подигла конкурентност овог дела Балкана. Такође ће се компаративном анализом стања задужености посебно оценити стање задужености Србије, структура и кретање спољног дуга према међународним финансијским институцијама. У раду је извршена компарација помоћу стандардних показатеља задужености заснованих на подацима националних завода за статистику и међународних финансијских институција.
Кључне речи: спољни дуг; јавни дуг; конкурентност; привредни раст; Западни Балкан.
