ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2020) 58 (4) 1, 431-457
Милојко Арсић
Резиме: Технолошке иновације су, од почетка индустријске револуције, омогућиле вишеструко повећање продуктивности рада, запослености, стандарда грађана и броја становника. Последњих петнаестак година раст продуктивности у већини великих земаља је успорен, што је вероватно последица спорог ширења примене напредних ИТ решења, неадекватног статистичког обухвата вредности ИТ услуга, али и спорог напретка у комплементарним и другим технологијама. Убрзање раста продуктивности у будућности могуће је подстаћи повећањем државних улагања у јавну инфраструктуру и фундаментална научна истраживања, пореским подстицајима и субвенционисањем иновација у приватном сектору, подстицањем предузетништва и реформом образовног система. Развој и ширење дигитализације, али и осталих технологија, вероватно ће у наредним деценијама генерисати умерено убрзање продуктивности, али је експлозивни раст који предвиђају неки теоретичари мало вероватан. Нето ефекат дигитализације на запосленост ће вероватно бити негативан, али није извесно у којој мери ће он бити неутралисан ширењем доступности постојећих и креирањем нових производа и услуга. Запосленост ће зависити од брзине прилагођавања образовног система технолошким променама и захтевима тржишта, као и од доступности преквалификација и доквалификација. Важну резерву за смањење незапослености у будућности, али и за повећање благостања грађана представља додатно скраћивање радног времена. У дугом року, успоравање раста становништва, а потом и смањење броја становника на нивоу света, смањиће радну снагу, па ће се пуна запосленост остваривати при опадајућем броју радних места. У случају дуготрајне масовне незапослености постоји могућност увођења универзалног основног дохотака или неког другог облика социјалне помоћи, како би се спречило знатније повећање економске неједнакости.
Кључне речи: дигитализација; продуктивност; запосленост; одговори економске политике
УТИЦАЈ ДИГИТАЛИЗАЦИЈЕ НА ЕКОНОМСКИ РАСТ, ПРОДУКТИВНОСТ И ЗАПОСЛЕНОСТ
Милојко Арсић
Резиме: Технолошке иновације су, од почетка индустријске револуције, омогућиле вишеструко повећање продуктивности рада, запослености, стандарда грађана и броја становника. Последњих петнаестак година раст продуктивности у већини великих земаља је успорен, што је вероватно последица спорог ширења примене напредних ИТ решења, неадекватног статистичког обухвата вредности ИТ услуга, али и спорог напретка у комплементарним и другим технологијама. Убрзање раста продуктивности у будућности могуће је подстаћи повећањем државних улагања у јавну инфраструктуру и фундаментална научна истраживања, пореским подстицајима и субвенционисањем иновација у приватном сектору, подстицањем предузетништва и реформом образовног система. Развој и ширење дигитализације, али и осталих технологија, вероватно ће у наредним деценијама генерисати умерено убрзање продуктивности, али је експлозивни раст који предвиђају неки теоретичари мало вероватан. Нето ефекат дигитализације на запосленост ће вероватно бити негативан, али није извесно у којој мери ће он бити неутралисан ширењем доступности постојећих и креирањем нових производа и услуга. Запосленост ће зависити од брзине прилагођавања образовног система технолошким променама и захтевима тржишта, као и од доступности преквалификација и доквалификација. Важну резерву за смањење незапослености у будућности, али и за повећање благостања грађана представља додатно скраћивање радног времена. У дугом року, успоравање раста становништва, а потом и смањење броја становника на нивоу света, смањиће радну снагу, па ће се пуна запосленост остваривати при опадајућем броју радних места. У случају дуготрајне масовне незапослености постоји могућност увођења универзалног основног дохотака или неког другог облика социјалне помоћи, како би се спречило знатније повећање економске неједнакости.
Кључне речи: дигитализација; продуктивност; запосленост; одговори економске политике
