ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2020) 58 (3) 5, 363-379
Mehdija Ćosović
Rezime: Stepen povećane zaduženosti u zemljama Zapadnog Balkana generisan je sve većom potrošnjom, u smislu povećanog privrednog rasta kao i strukturnih reformi. Iako su ove zemlje tokom poslednjih nekoliko godina pokazale povećanje izvoza i stranih direktnih investicija, deficit tekućeg računa je i dalje visok, što se posebno ogleda u odnosu spoljnog duga prema BDP-u, koji ne samo što je visok nego je i u fazi rasta. Takođe, kako su domaća finansijska tržišta nedovoljno razvijena, ove zemlje su u velikoj meri izložene povećanju cene inostranog zaduživanja. Dosadašnja politika zaduživanja se nastavlja sa sve većim ulaganjem u neproizvodnu potrošnju, što zahteva ponovno zaduživanje. Pokazivanje trenda zaduženosti, analiza i komparacija spoljnog duga ovih zemalja pokazuje relevantne smernice u izboru adekvatne ekonomske politike čime bi se podigla konkurentnost ovog dela Balkana. Takođe će se komparativnom analizom stanja zaduženosti posebno oceniti stanje zaduženosti Srbije, struktura i kretanje spoljnog duga prema međunarodnim finansijskim institucijama. U radu je izvršena komparacija pomoću standardnih pokazatelja zaduženosti zasnovanih na podacima nacionalnih zavoda za statistiku i međunarodnih finansijskih institucija.
Ključne reči: spoljni dug; javni dug; konkurentnost; privredni rast; Zapadni Balkan.
UTICAJ ZADUŽENOSTI NA PRIVREDNI RAZVOJ ZEMALjA ZAPADNOG BALKANA
Mehdija Ćosović
Rezime: Stepen povećane zaduženosti u zemljama Zapadnog Balkana generisan je sve većom potrošnjom, u smislu povećanog privrednog rasta kao i strukturnih reformi. Iako su ove zemlje tokom poslednjih nekoliko godina pokazale povećanje izvoza i stranih direktnih investicija, deficit tekućeg računa je i dalje visok, što se posebno ogleda u odnosu spoljnog duga prema BDP-u, koji ne samo što je visok nego je i u fazi rasta. Takođe, kako su domaća finansijska tržišta nedovoljno razvijena, ove zemlje su u velikoj meri izložene povećanju cene inostranog zaduživanja. Dosadašnja politika zaduživanja se nastavlja sa sve većim ulaganjem u neproizvodnu potrošnju, što zahteva ponovno zaduživanje. Pokazivanje trenda zaduženosti, analiza i komparacija spoljnog duga ovih zemalja pokazuje relevantne smernice u izboru adekvatne ekonomske politike čime bi se podigla konkurentnost ovog dela Balkana. Takođe će se komparativnom analizom stanja zaduženosti posebno oceniti stanje zaduženosti Srbije, struktura i kretanje spoljnog duga prema međunarodnim finansijskim institucijama. U radu je izvršena komparacija pomoću standardnih pokazatelja zaduženosti zasnovanih na podacima nacionalnih zavoda za statistiku i međunarodnih finansijskih institucija.
Ključne reči: spoljni dug; javni dug; konkurentnost; privredni rast; Zapadni Balkan.
