ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2020) 58 (3) 7, 401-414
Сузана Стевановић, Иван Миленковић
Резиме: Од 1990-те године дошло је до крупних промена у начину вођења монетарних политика. Будући да остале монетарне стратегије нису резултовале жељеним исходом, први пут представљен концепт циљања инфлације био је на Новом Зеланду (1990), затим у Канади (1991), Енглеској (1992), Шведској и Финској (1993), Аустралији и Шпанији (1994), Израелу, Чилеу, Бразилу, Чешкој, Пољској, Мађарској, Србији и другим земљама. Дакле, примена овог монетарног режима се раширила од привредно развијених ка земљама у развоју. У овом раду се испитује усвајање, формални оквир за циљање инфлације и искуство две земље које су биле предводнице у усвајању ове савремене монетарне стратегије, а то су наравно Нови Зеланд и Канада. У тренутку објављивања циљева инфлације, код обе земље била је инфлација око 6%. Међутим, присутне су разлике у вези временском оквира. Тако да на Новом Зеланду у краћем временском периоду су се требали постићи кредибилитет у вези неуравнотежености монетарне и фискалне политике. Док, са друге стране дужи временски оквир је предвиђен према Централној банци Канаде у вези постизања веће флексибилности за ублажавање ценовних шокова. Након свега изнесеног може се закључити да су обе посматране земље (Канада и Нови Зеланд) током периода 2008-2017. године, постигле позитивне ефекте од циљања инфлације. У том смислу остварене су стопе инфлације у циљаном распону од 1-3%, изузев пар година након финансијске кризе (2008-2011), али након одређених ревизија формалних оквира успешно су се обе земље избориле за већи економски раст и финансијску стабилност. Режим циљања инфлације се показао као веома успешан у остваривању постављених циљева, тако да су обе Централне банке наставиле да врше константно ажурирање везано за формалне и неформалне оквире за циљање инфлације, како би континуирано остваривале очекиване ефекте.
Кључне речи: Монетарни режим циљања инфлације; стопе инфлације; потрошачки индекс
УПОРЕДНА АНАЛИЗА ПРИМЕНЕ МОНЕТАРНЕ СТРАТЕГИЈЕ ЦИЉАЊА ИНФЛАЦИЈЕ У КАНАДИ И НА НОВОМ ЗЕЛАНДУ
Сузана Стевановић, Иван Миленковић
Резиме: Од 1990-те године дошло је до крупних промена у начину вођења монетарних политика. Будући да остале монетарне стратегије нису резултовале жељеним исходом, први пут представљен концепт циљања инфлације био је на Новом Зеланду (1990), затим у Канади (1991), Енглеској (1992), Шведској и Финској (1993), Аустралији и Шпанији (1994), Израелу, Чилеу, Бразилу, Чешкој, Пољској, Мађарској, Србији и другим земљама. Дакле, примена овог монетарног режима се раширила од привредно развијених ка земљама у развоју. У овом раду се испитује усвајање, формални оквир за циљање инфлације и искуство две земље које су биле предводнице у усвајању ове савремене монетарне стратегије, а то су наравно Нови Зеланд и Канада. У тренутку објављивања циљева инфлације, код обе земље била је инфлација око 6%. Међутим, присутне су разлике у вези временском оквира. Тако да на Новом Зеланду у краћем временском периоду су се требали постићи кредибилитет у вези неуравнотежености монетарне и фискалне политике. Док, са друге стране дужи временски оквир је предвиђен према Централној банци Канаде у вези постизања веће флексибилности за ублажавање ценовних шокова. Након свега изнесеног може се закључити да су обе посматране земље (Канада и Нови Зеланд) током периода 2008-2017. године, постигле позитивне ефекте од циљања инфлације. У том смислу остварене су стопе инфлације у циљаном распону од 1-3%, изузев пар година након финансијске кризе (2008-2011), али након одређених ревизија формалних оквира успешно су се обе земље избориле за већи економски раст и финансијску стабилност. Режим циљања инфлације се показао као веома успешан у остваривању постављених циљева, тако да су обе Централне банке наставиле да врше константно ажурирање везано за формалне и неформалне оквире за циљање инфлације, како би континуирано остваривале очекиване ефекте.
Кључне речи: Монетарни режим циљања инфлације; стопе инфлације; потрошачки индекс
