ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2021) 59 (1) 4, 61-76
Марија Никодијевић, Благоје Новићевић, Милован Роган
Резиме: Иако прерађивачка индустрија производи највећи део размењивих добара привреде Србије и има најзначајније учешће у стварању бруто домаћег производа, основни индикатори нивоа њеног развоја су, ипак, на незавидном нивоу. Такво стање прерађивачке индустрије у Србији резултат је како нестабилног макроекономског амбијента и институционалне несређености, тако и неадекватог управљачког приступа у предузећима који припадају овом сектору. Имајући у виду такво стање, очигледна је потреба за променом начина управљања у овим предузећима, што укључује и унапређење процеса и система буџетирања. Буџетирање као управљачки инструмент у предузећима у Србији, добило је на значају тек последњих деценија, односно након промене привредног система. У циљу сагледавања актуелног стања и релевантних ставова менаџмента у погледу примене појединих концепата буџетирања у прерађивачким предузећима у Србији, спроведено је емпиријско истраживање чији су резултати приказани у раду. Циљ истраживања је утврдити тренутну заступљеност појединих концепата буџетирања, као и које концепте менаџмент предузећа из узорка намерава да примени у будућности пошто их сматра одговарајућим и добрим решењем за своје предузеће, имајући у виду специфичности свог окружења и пословања. Приказани резултати ће показати да ли се у прерађивачким предузећима у Србији прате глобални трендови у пракси буџетирања, који се односе на примену савремених концепата буџетирања, чија су кључна обележја флексибилност, фокусираност ка купцима и заснованост на перформансама.
Кључне речи: буџетирање; концепти буџетирања; традиционално буџетирање; прерађивачка предузећа; Србија
ПРИМЕНА ОДРЕЂЕНИХ КОНЦЕПАТА БУЏЕТИРАЊА У ПРЕРАЂИВАЧКИМ ПРЕДУЗЕЋИМА У СРБИЈИ - ЕМПИРИЈСКО ИСТРАЖИВАЊЕ
Марија Никодијевић, Благоје Новићевић, Милован Роган
Резиме: Иако прерађивачка индустрија производи највећи део размењивих добара привреде Србије и има најзначајније учешће у стварању бруто домаћег производа, основни индикатори нивоа њеног развоја су, ипак, на незавидном нивоу. Такво стање прерађивачке индустрије у Србији резултат је како нестабилног макроекономског амбијента и институционалне несређености, тако и неадекватог управљачког приступа у предузећима који припадају овом сектору. Имајући у виду такво стање, очигледна је потреба за променом начина управљања у овим предузећима, што укључује и унапређење процеса и система буџетирања. Буџетирање као управљачки инструмент у предузећима у Србији, добило је на значају тек последњих деценија, односно након промене привредног система. У циљу сагледавања актуелног стања и релевантних ставова менаџмента у погледу примене појединих концепата буџетирања у прерађивачким предузећима у Србији, спроведено је емпиријско истраживање чији су резултати приказани у раду. Циљ истраживања је утврдити тренутну заступљеност појединих концепата буџетирања, као и које концепте менаџмент предузећа из узорка намерава да примени у будућности пошто их сматра одговарајућим и добрим решењем за своје предузеће, имајући у виду специфичности свог окружења и пословања. Приказани резултати ће показати да ли се у прерађивачким предузећима у Србији прате глобални трендови у пракси буџетирања, који се односе на примену савремених концепата буџетирања, чија су кључна обележја флексибилност, фокусираност ка купцима и заснованост на перформансама.
Кључне речи: буџетирање; концепти буџетирања; традиционално буџетирање; прерађивачка предузећа; Србија
