ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2021) 59 (2) 1, 173-191
Бобан Стојановић, Зорана Костић, Владан Вучић
Резиме: Идеја која подупире темељ Европске уније је јединствено, интегрисано и конкурентно тржиште. Будућност читавог региона Западног Балкана (Албанија, Босна и Херцеговина, Косово*, Црна Гора, Северна Македонија и Србија) је у Европској унији. Главна сврха овог рада је да истражи мултипликативне ефекте усклађивања са прописима Европске уније у области политике конкуренције у земљама Западног Балкана. Поред тога, у раду се истичу специфична питања, изазови у овој области и емпиријски трендови. Комбинацијом квалитативног и квантитативног приступа предлаже се методолошки оквир који препознаје различита економска окружења и регулаторне оквире. Упоређивањем одабраних економских показатеља који се односе на надлежна тела у обласи конкуренције (број запослених, годишњи буџет, број забрањених споразума, број злоупотреба доминантног положаја, број обавештавања о концентрацијама, број датих мишљења), аутори дају поуздану основу за компаративну анализу у овој области. Коришћењем вишекритеријумске оптимизације као кључне методе, као и мрежног и улазно-излазног приказа, добијени су резултати који сугеришу земљу чије је национално тело за заштиту конкуренције најефикасније. Значај овог истраживања произилази из тренутне расправе о томе да ли усклађена политика заштите конкуренције може да убрза и олакша процес приступања нових држава чланица Европској унији.
Кључне речи: политика заштите конкуренције; систем државне помоћи; европске интеграције; Западни Балкан; вишекритеријумска оптимизација
УСКЛАЂИВАЊЕ СА ПРОПИСИМА ЕУ У ОБЛАСТИ ПОЛИТИКЕ КОНКУРЕНЦИЈЕ И СИСТЕМА ДРЖАВНЕ ПОМОЋИ У ЗЕМЉАМА ЗАПАДНОГ БАЛКАНА
Бобан Стојановић, Зорана Костић, Владан Вучић
Резиме: Идеја која подупире темељ Европске уније је јединствено, интегрисано и конкурентно тржиште. Будућност читавог региона Западног Балкана (Албанија, Босна и Херцеговина, Косово*, Црна Гора, Северна Македонија и Србија) је у Европској унији. Главна сврха овог рада је да истражи мултипликативне ефекте усклађивања са прописима Европске уније у области политике конкуренције у земљама Западног Балкана. Поред тога, у раду се истичу специфична питања, изазови у овој области и емпиријски трендови. Комбинацијом квалитативног и квантитативног приступа предлаже се методолошки оквир који препознаје различита економска окружења и регулаторне оквире. Упоређивањем одабраних економских показатеља који се односе на надлежна тела у обласи конкуренције (број запослених, годишњи буџет, број забрањених споразума, број злоупотреба доминантног положаја, број обавештавања о концентрацијама, број датих мишљења), аутори дају поуздану основу за компаративну анализу у овој области. Коришћењем вишекритеријумске оптимизације као кључне методе, као и мрежног и улазно-излазног приказа, добијени су резултати који сугеришу земљу чије је национално тело за заштиту конкуренције најефикасније. Значај овог истраживања произилази из тренутне расправе о томе да ли усклађена политика заштите конкуренције може да убрза и олакша процес приступања нових држава чланица Европској унији.
Кључне речи: политика заштите конкуренције; систем државне помоћи; европске интеграције; Западни Балкан; вишекритеријумска оптимизација
