ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2021) 59 (2) 1, 173-191
Boban Stojanović, Zorana Kostić, Vladan Vučić
Rezime: Ideja koja podupire temelj Evropske unije je jedinstveno, integrisano i konkurentno tržište. Budućnost čitavog regiona Zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo*, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija) je u Evropskoj uniji. Glavna svrha ovog rada je da istraži multiplikativne efekte usklađivanja sa propisima Evropske unije u oblasti politike konkurencije u zemljama Zapadnog Balkana. Pored toga, u radu se ističu specifična pitanja, izazovi u ovoj oblasti i empirijski trendovi. Kombinacijom kvalitativnog i kvantitativnog pristupa predlaže se metodološki okvir koji prepoznaje različita ekonomska okruženja i regulatorne okvire. Upoređivanjem odabranih ekonomskih pokazatelja koji se odnose na nadležna tela u oblasi konkurencije (broj zaposlenih, godišnji budžet, broj zabranjenih sporazuma, broj zloupotreba dominantnog položaja, broj obaveštavanja o koncentracijama, broj datih mišljenja), autori daju pouzdanu osnovu za komparativnu analizu u ovoj oblasti. Korišćenjem višekriterijumske optimizacije kao ključne metode, kao i mrežnog i ulazno-izlaznog prikaza, dobijeni su rezultati koji sugerišu zemlju čije je nacionalno telo za zaštitu konkurencije najefikasnije. Značaj ovog istraživanja proizilazi iz trenutne rasprave o tome da li usklađena politika zaštite konkurencije može da ubrza i olakša proces pristupanja novih država članica Evropskoj uniji.
Ključne reči: politika zaštite konkurencije; sistem državne pomoći; evropske integracije; Zapadni Balkan; višekriterijumska optimizacija
USKLAĐIVANjE SA PROPISIMA EU U OBLASTI POLITIKE KONKURENCIJE I SISTEMA DRŽAVNE POMOĆI U ZEMLjAMA ZAPADNOG BALKANA
Boban Stojanović, Zorana Kostić, Vladan Vučić
Rezime: Ideja koja podupire temelj Evropske unije je jedinstveno, integrisano i konkurentno tržište. Budućnost čitavog regiona Zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo*, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija) je u Evropskoj uniji. Glavna svrha ovog rada je da istraži multiplikativne efekte usklađivanja sa propisima Evropske unije u oblasti politike konkurencije u zemljama Zapadnog Balkana. Pored toga, u radu se ističu specifična pitanja, izazovi u ovoj oblasti i empirijski trendovi. Kombinacijom kvalitativnog i kvantitativnog pristupa predlaže se metodološki okvir koji prepoznaje različita ekonomska okruženja i regulatorne okvire. Upoređivanjem odabranih ekonomskih pokazatelja koji se odnose na nadležna tela u oblasi konkurencije (broj zaposlenih, godišnji budžet, broj zabranjenih sporazuma, broj zloupotreba dominantnog položaja, broj obaveštavanja o koncentracijama, broj datih mišljenja), autori daju pouzdanu osnovu za komparativnu analizu u ovoj oblasti. Korišćenjem višekriterijumske optimizacije kao ključne metode, kao i mrežnog i ulazno-izlaznog prikaza, dobijeni su rezultati koji sugerišu zemlju čije je nacionalno telo za zaštitu konkurencije najefikasnije. Značaj ovog istraživanja proizilazi iz trenutne rasprave o tome da li usklađena politika zaštite konkurencije može da ubrza i olakša proces pristupanja novih država članica Evropskoj uniji.
Ključne reči: politika zaštite konkurencije; sistem državne pomoći; evropske integracije; Zapadni Balkan; višekriterijumska optimizacija
