ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2022) 60 (3) 2, 303-321
Ivana Popović Petrović
Rezime: Uloga međunarodne trgovine bila je nezamenljiva na početku krize izazvane pandemijom KOVID-19, posebno kada je u pitanju trgovina medicinskim proizvodima i hranom, za sve pogođene zemlje. Međunarodna trgovina, kao deo ove krize, svakako nije element koji vodi do daljeg zatvaranja zemalja i uvođenja novih trgovinskih barijera. Naprotiv, upravo bi međunarodna trgovina mogla biti sredstvo da se prevaziđu ovi problemi, posebno ako svi učesnici u međunarodnoj trgovini ističu značaj istih ciljeva, poput odvijanja normalnih trgovinskih tokova tokom pandemijske krize i implementacije odredaba Sporazuma o olakšavanju trgovine. Ovaj rad ispituje efekte mera spoljnotrgovinske politike tokom KOVID-19 krize, kao i njihovu usklađenost sa Sporazumom o olakšavanju trgovine. Mere spoljnotrgovinske politike koje su primenjene na početku krize imaju dvostruki karakter, olakšavaju međunarodnu trgovinu, ali je neke od njih mogu i ograničavati. Ovaj rad ističe moguće pristupe spoljnotrgovinske politike u vidu smanjenja nivoa carina i smanjenja necarinskih barijera. Cilj ovog rada je da pokaže u kojoj meri bi se nedavno ratifikovani Sporazum o olakšavanju trgovine mogao primeniti u vreme pandemije. U ovom radu dat je pregled brojnih mera spoljnotrgovinske politike, koje su ipak usporile primenu ovog Sporazuma. Ukazano je i na ulogu upravo ovog Sporazuma kao jednog od važnih instrumenata koji bi se mogao iskoristiti za ubrzanje kretanja robe, što je posebno neophodno tokom pandemije.
Ključne reči: Olakšavanje međunarodne trgovine; necarinske mere; snižavanje carina; spoljnotrgovinska liberalizacija; spoljnotrgovinska ograničenja; KOVID-19 pandemija
OLAKŠAVANjE MEĐUNARODNE TRGOVINE TOKOM KOVID PANDEMIJE
Ivana Popović Petrović
Rezime: Uloga međunarodne trgovine bila je nezamenljiva na početku krize izazvane pandemijom KOVID-19, posebno kada je u pitanju trgovina medicinskim proizvodima i hranom, za sve pogođene zemlje. Međunarodna trgovina, kao deo ove krize, svakako nije element koji vodi do daljeg zatvaranja zemalja i uvođenja novih trgovinskih barijera. Naprotiv, upravo bi međunarodna trgovina mogla biti sredstvo da se prevaziđu ovi problemi, posebno ako svi učesnici u međunarodnoj trgovini ističu značaj istih ciljeva, poput odvijanja normalnih trgovinskih tokova tokom pandemijske krize i implementacije odredaba Sporazuma o olakšavanju trgovine. Ovaj rad ispituje efekte mera spoljnotrgovinske politike tokom KOVID-19 krize, kao i njihovu usklađenost sa Sporazumom o olakšavanju trgovine. Mere spoljnotrgovinske politike koje su primenjene na početku krize imaju dvostruki karakter, olakšavaju međunarodnu trgovinu, ali je neke od njih mogu i ograničavati. Ovaj rad ističe moguće pristupe spoljnotrgovinske politike u vidu smanjenja nivoa carina i smanjenja necarinskih barijera. Cilj ovog rada je da pokaže u kojoj meri bi se nedavno ratifikovani Sporazum o olakšavanju trgovine mogao primeniti u vreme pandemije. U ovom radu dat je pregled brojnih mera spoljnotrgovinske politike, koje su ipak usporile primenu ovog Sporazuma. Ukazano je i na ulogu upravo ovog Sporazuma kao jednog od važnih instrumenata koji bi se mogao iskoristiti za ubrzanje kretanja robe, što je posebno neophodno tokom pandemije.
Ključne reči: Olakšavanje međunarodne trgovine; necarinske mere; snižavanje carina; spoljnotrgovinska liberalizacija; spoljnotrgovinska ograničenja; KOVID-19 pandemija
