ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2023) 61 (4) 2, 459-476
Jelena Dimovski, Gabrijela Mitić, Milan Veselinović
Rezime: Diskusija o odnosu između inflacije, nezaposlenosti i privrednog rasta je tokom vekova bila relevantna za širok spektar ekonomskih interesa. Istraživači i ekonomisti se slažu da će postizanje stabilnosti cena, ceteris paribus, imati blagotvoran efekat na zaposlenost i ekonomski prosperitet mereno rastom BDP-a, posebno pod pretpostavkom identifikovanja i održavanja optimalnog praga. Međutim, kako je postizanje idealnog dogovora prilično izazovno za monetarne vlasti, a nezaposlenost i dalje predstavlja jednu od glavnih prepreka širom sveta, posebno za ekonomije u usponu, procena odnosa između ovih varijabli ostaje u fokusu ekonomske publike. Stoga je cilj ove studije da ispita međuzavisnost između inflacije, nezaposlenosti i privrednog rasta kroz empirijsku procenu inverzne veze između prva dva i testiranje validnosti Okunovog zakona za uzorak Zapadnog Balkana (ZB) zemalja i Evropske unije u celini. U tu svrhu korišćeni su panel podaci dostupni na platformama Svetske banke za vremenski period od 2006. do 2021. godine. Pored toga, u cilju procene doprinosa nezaposlenosti i inflacije rastu BDP-a, izvršena je regresiona analiza na osnovu standardnog modela. Nalazi ovog istraživanja potvrđuju kompromis između inflacije i nezaposlenosti za sve ispitane zemlje (Srbija, BiH, Crna Gora, Albanija) i EU, osim za Sjevernu Makedoniju. S druge strane, dobijeni su mešoviti rezultati s obzirom na Okunov zakon. Dok neki rezultati potvrđuju validnost ovog zakona, drugi ga opovrgavaju. Rezultati regresione analize za sve zemlje pokazuju da rast inflacije i pad nezaposlenosti pozitivno doprinose rastu BDP-a zemalja.
Ključne reči: inflacija; nezaposlenost; međuzavisnost; trgovina; Zapadni Balkan; EU
MEĐUZAVISNOST INFLACIJE I NEZAPOSLENOSTI: ISKUSTVA ZEMALjA ZAPADNOG BALKANA
Jelena Dimovski, Gabrijela Mitić, Milan Veselinović
Rezime: Diskusija o odnosu između inflacije, nezaposlenosti i privrednog rasta je tokom vekova bila relevantna za širok spektar ekonomskih interesa. Istraživači i ekonomisti se slažu da će postizanje stabilnosti cena, ceteris paribus, imati blagotvoran efekat na zaposlenost i ekonomski prosperitet mereno rastom BDP-a, posebno pod pretpostavkom identifikovanja i održavanja optimalnog praga. Međutim, kako je postizanje idealnog dogovora prilično izazovno za monetarne vlasti, a nezaposlenost i dalje predstavlja jednu od glavnih prepreka širom sveta, posebno za ekonomije u usponu, procena odnosa između ovih varijabli ostaje u fokusu ekonomske publike. Stoga je cilj ove studije da ispita međuzavisnost između inflacije, nezaposlenosti i privrednog rasta kroz empirijsku procenu inverzne veze između prva dva i testiranje validnosti Okunovog zakona za uzorak Zapadnog Balkana (ZB) zemalja i Evropske unije u celini. U tu svrhu korišćeni su panel podaci dostupni na platformama Svetske banke za vremenski period od 2006. do 2021. godine. Pored toga, u cilju procene doprinosa nezaposlenosti i inflacije rastu BDP-a, izvršena je regresiona analiza na osnovu standardnog modela. Nalazi ovog istraživanja potvrđuju kompromis između inflacije i nezaposlenosti za sve ispitane zemlje (Srbija, BiH, Crna Gora, Albanija) i EU, osim za Sjevernu Makedoniju. S druge strane, dobijeni su mešoviti rezultati s obzirom na Okunov zakon. Dok neki rezultati potvrđuju validnost ovog zakona, drugi ga opovrgavaju. Rezultati regresione analize za sve zemlje pokazuju da rast inflacije i pad nezaposlenosti pozitivno doprinose rastu BDP-a zemalja.
Ključne reči: inflacija; nezaposlenost; međuzavisnost; trgovina; Zapadni Balkan; EU
