ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2023) 61 (3) 5, 365-385
Горица Бошковић, Младен Дејановић
Резиме: Циљ истраживања у овом раду је да се испитају ефекти улагања у истраживачко-развојне активности прерађивачке индустрије на иновативност привреде Републике Србије и донесу закључци у ком правцу је потребно усмеравати даља улагања, имајући у виду да значај прерађивачке индустрије за укупну привреду, из године у годину, расте. Компаративном анализом приказује се кретање основних показатеља сектора прерађивачке индустрије, као и кретање три основна показатеља иновативности привреде Републике Србије: ГИИ (Глобални индекс иновативности), ГЦИ (Глобални индекс конкурентности) и СИИ (Сумарни индекс иновативности). На основу примене регресионе и корелационе анализе увиђа се слаб допринос бруто домаћих издатака за истраживање и развој у прерађивачкој индустрији побољшању иновативности привреде Републике Србије. Са друге стране, утврђена је снажна веза између укупних бруто домаћих издатака за истраживање и развој (на нивоу привреде) и показатеља иновативности привреде, што указује на потребу преструктурирања издатака за истраживање и развој у правцу прерађивачке индустрије, са циљем њеног већег доприноса иновативности укупне привреде. Напредак привреде Републике Србије сагледан кроз ранг и поене коришћених показатеља иновативности може се приписати улагањима у истраживачко-развојне активности у области других сектора привреде, што може бити тема неког будућег истраживачког рада.
Кључне речи: истраживачко-развојне активности; бруто домаћи издаци за истраживање и развој; иновативност привреде; прерађивачка индустрија; ГИИ; ГЦИ; СИИ
УЛАГАЊА У ИСТРАЖИВАЧКЕ АКТИВНОСТИ ПРЕРАЂИВАЧКЕ ИНДУСТРИЈЕ И ИНОВАТИВНОСТ ПРИВРЕДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Горица Бошковић, Младен Дејановић
Резиме: Циљ истраживања у овом раду је да се испитају ефекти улагања у истраживачко-развојне активности прерађивачке индустрије на иновативност привреде Републике Србије и донесу закључци у ком правцу је потребно усмеравати даља улагања, имајући у виду да значај прерађивачке индустрије за укупну привреду, из године у годину, расте. Компаративном анализом приказује се кретање основних показатеља сектора прерађивачке индустрије, као и кретање три основна показатеља иновативности привреде Републике Србије: ГИИ (Глобални индекс иновативности), ГЦИ (Глобални индекс конкурентности) и СИИ (Сумарни индекс иновативности). На основу примене регресионе и корелационе анализе увиђа се слаб допринос бруто домаћих издатака за истраживање и развој у прерађивачкој индустрији побољшању иновативности привреде Републике Србије. Са друге стране, утврђена је снажна веза између укупних бруто домаћих издатака за истраживање и развој (на нивоу привреде) и показатеља иновативности привреде, што указује на потребу преструктурирања издатака за истраживање и развој у правцу прерађивачке индустрије, са циљем њеног већег доприноса иновативности укупне привреде. Напредак привреде Републике Србије сагледан кроз ранг и поене коришћених показатеља иновативности може се приписати улагањима у истраживачко-развојне активности у области других сектора привреде, што може бити тема неког будућег истраживачког рада.
Кључне речи: истраживачко-развојне активности; бруто домаћи издаци за истраживање и развој; иновативност привреде; прерађивачка индустрија; ГИИ; ГЦИ; СИИ
