ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2024) 62 (3) 8, 413-428
Весна Мартин
Резиме: Циљ овог рада је сагледавање како климатске промене утичу на финансијску стабилност на примеру Србије. Како бисмо доказали да ли транзициони ризици утичу на финансијску стабилност применићемо секторски приступ анализе. На подацима Србије идентификовали смо да сектор рударства генерише највиши ниво загађености. Будући да је значајан део кредита домаћих банака пласирано у рударство, овај сектор је од кључног значаја за формирање ризичног профила банака по питању ризика климатских промена у контексту транзиције ка зеленој економији. Неопходно је да сагледамо да ли је кредитна активност сектора рударства одржива са аспекта финансијске стабилност и у ту сврху израчунаћемо дугорочни тренд учешћа реалних кредита сектора рударства у реалном бруто домаћем производу уз помоћ једностраног Ходрицк-Пресцотт (ХП) филтера где смо вредност параметра λ поставили на 1.600. Кредитни раст се сматра прекомерним уколико је учешће реалних кредита у реалном бруто домаћем производу веће за минимум 2 процентна поена од свог дугорочног тренда, а стопа кредитног раста не подржава економски раст. Резултати анализе су показали да је током периода анализе, од трећег квартала 2010. до четвртог квартала 2022, јаз учешћа реалних кредита сектора рударства у реалном бруто домаћем производу испод 2 процентна поена. На бази приказаних резултата можемо закључити да кредитирање сектора рударства за сада не представља ризик по финансијску стабилност.
Кључне речи: финансијска стабилност; ризици климатских промена; сектор рударства; економске последице; улога централних банака; зелена транзиција
УТИЦАЈ КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА НА ФИНАНСИЈСКУ СТАБИЛНОСТ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ: ПРИМЕР СЕКТОРА РУДАРСТВА
Весна Мартин
Резиме: Циљ овог рада је сагледавање како климатске промене утичу на финансијску стабилност на примеру Србије. Како бисмо доказали да ли транзициони ризици утичу на финансијску стабилност применићемо секторски приступ анализе. На подацима Србије идентификовали смо да сектор рударства генерише највиши ниво загађености. Будући да је значајан део кредита домаћих банака пласирано у рударство, овај сектор је од кључног значаја за формирање ризичног профила банака по питању ризика климатских промена у контексту транзиције ка зеленој економији. Неопходно је да сагледамо да ли је кредитна активност сектора рударства одржива са аспекта финансијске стабилност и у ту сврху израчунаћемо дугорочни тренд учешћа реалних кредита сектора рударства у реалном бруто домаћем производу уз помоћ једностраног Ходрицк-Пресцотт (ХП) филтера где смо вредност параметра λ поставили на 1.600. Кредитни раст се сматра прекомерним уколико је учешће реалних кредита у реалном бруто домаћем производу веће за минимум 2 процентна поена од свог дугорочног тренда, а стопа кредитног раста не подржава економски раст. Резултати анализе су показали да је током периода анализе, од трећег квартала 2010. до четвртог квартала 2022, јаз учешћа реалних кредита сектора рударства у реалном бруто домаћем производу испод 2 процентна поена. На бази приказаних резултата можемо закључити да кредитирање сектора рударства за сада не представља ризик по финансијску стабилност.
Кључне речи: финансијска стабилност; ризици климатских промена; сектор рударства; економске последице; улога централних банака; зелена транзиција
