ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2024) 62 (3) 8, 413-428
Vesna Martin
Rezime: Cilj ovog rada je sagledavanje kako klimatske promene utiču na finansijsku stabilnost na primeru Srbije. Kako bismo dokazali da li tranzicioni rizici utiču na finansijsku stabilnost primenićemo sektorski pristup analize. Na podacima Srbije identifikovali smo da sektor rudarstva generiše najviši nivo zagađenosti. Budući da je značajan deo kredita domaćih banaka plasirano u rudarstvo, ovaj sektor je od ključnog značaja za formiranje rizičnog profila banaka po pitanju rizika klimatskih promena u kontekstu tranzicije ka zelenoj ekonomiji. Neophodno je da sagledamo da li je kreditna aktivnost sektora rudarstva održiva sa aspekta finansijske stabilnost i u tu svrhu izračunaćemo dugoročni trend učešća realnih kredita sektora rudarstva u realnom bruto domaćem proizvodu uz pomoć jednostranog Hodrick-Prescott (HP) filtera gde smo vrednost parametra λ postavili na 1.600. Kreditni rast se smatra prekomernim ukoliko je učešće realnih kredita u realnom bruto domaćem proizvodu veće za minimum 2 procentna poena od svog dugoročnog trenda, a stopa kreditnog rasta ne podržava ekonomski rast. Rezultati analize su pokazali da je tokom perioda analize, od trećeg kvartala 2010. do četvrtog kvartala 2022, jaz učešća realnih kredita sektora rudarstva u realnom bruto domaćem proizvodu ispod 2 procentna poena. Na bazi prikazanih rezultata možemo zaključiti da kreditiranje sektora rudarstva za sada ne predstavlja rizik po finansijsku stabilnost.
Ključne reči: finansijska stabilnost; rizici klimatskih promena; sektor rudarstva; ekonomske posledice; uloga centralnih banaka; zelena tranzicija
UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA FINANSIJSKU STABILNOST REPUBLIKE SRBIJE: PRIMER SEKTORA RUDARSTVA
Vesna Martin
Rezime: Cilj ovog rada je sagledavanje kako klimatske promene utiču na finansijsku stabilnost na primeru Srbije. Kako bismo dokazali da li tranzicioni rizici utiču na finansijsku stabilnost primenićemo sektorski pristup analize. Na podacima Srbije identifikovali smo da sektor rudarstva generiše najviši nivo zagađenosti. Budući da je značajan deo kredita domaćih banaka plasirano u rudarstvo, ovaj sektor je od ključnog značaja za formiranje rizičnog profila banaka po pitanju rizika klimatskih promena u kontekstu tranzicije ka zelenoj ekonomiji. Neophodno je da sagledamo da li je kreditna aktivnost sektora rudarstva održiva sa aspekta finansijske stabilnost i u tu svrhu izračunaćemo dugoročni trend učešća realnih kredita sektora rudarstva u realnom bruto domaćem proizvodu uz pomoć jednostranog Hodrick-Prescott (HP) filtera gde smo vrednost parametra λ postavili na 1.600. Kreditni rast se smatra prekomernim ukoliko je učešće realnih kredita u realnom bruto domaćem proizvodu veće za minimum 2 procentna poena od svog dugoročnog trenda, a stopa kreditnog rasta ne podržava ekonomski rast. Rezultati analize su pokazali da je tokom perioda analize, od trećeg kvartala 2010. do četvrtog kvartala 2022, jaz učešća realnih kredita sektora rudarstva u realnom bruto domaćem proizvodu ispod 2 procentna poena. Na bazi prikazanih rezultata možemo zaključiti da kreditiranje sektora rudarstva za sada ne predstavlja rizik po finansijsku stabilnost.
Ključne reči: finansijska stabilnost; rizici klimatskih promena; sektor rudarstva; ekonomske posledice; uloga centralnih banaka; zelena tranzicija
