ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2024) 62 (4) 1, 429-445
Младен Анђелковић, Зоран Стефановић, Драган Петровић
Резиме: Природни ресурси су и данас критично важан инпут производне способности друштва. Валоризација значаја природних ресурса кроз историју економске мисли показује да њихов утицај на привреду није монотон и једнозначан. Током последњих неколико деценија све је више експлоатисано схватање о “проклетству природних ресурса”, као изазов традиционалном гледишту о њиховом нужно позитивном дејству на привреду. Конзервација монолитних привредних структура, слабе адаптивне способности, снажно зависних од извоза примарних или ниско-обрађених производа, код многих земаља са обиљем природних ресурса, говори у прилог овог схватања. Показује се, међутим, да су природа и смер утицаја природних ресурса на квалитет привредне структуре и одрживост економског раста у уској вези са институционалном структуром друштва. Карактер деловања ренте од природних ресурса на друштвеноекономске токове – корупцију, ниво демократичности, могуће сукобе – опредељен је квалитетом институција, при чему је веза присутна и у обрнутом смеру. У складу са наведеним, циљ рада је скицирање главних токова промишљања овог проблема у економској теорији. Нарочита пажња посвећена је институционалистичком приступу, који ефекте природних ресурса на релевеантна кретања везује за квалитет друштвених институција. Изградња и унапређење институционалних решења морају бити у средишту пажње политике сврсисходног коришћења природних ресурса.
Кључне речи: природни ресурси; природна рента; институције; корупција; привредни развој; демократија
ИНСТИТУЦИОНАЛНИ АСПЕКТИ „ПРОКЛЕТСТВА ПРИРОДНИХ РЕСУРСА“
Младен Анђелковић, Зоран Стефановић, Драган Петровић
Резиме: Природни ресурси су и данас критично важан инпут производне способности друштва. Валоризација значаја природних ресурса кроз историју економске мисли показује да њихов утицај на привреду није монотон и једнозначан. Током последњих неколико деценија све је више експлоатисано схватање о “проклетству природних ресурса”, као изазов традиционалном гледишту о њиховом нужно позитивном дејству на привреду. Конзервација монолитних привредних структура, слабе адаптивне способности, снажно зависних од извоза примарних или ниско-обрађених производа, код многих земаља са обиљем природних ресурса, говори у прилог овог схватања. Показује се, међутим, да су природа и смер утицаја природних ресурса на квалитет привредне структуре и одрживост економског раста у уској вези са институционалном структуром друштва. Карактер деловања ренте од природних ресурса на друштвеноекономске токове – корупцију, ниво демократичности, могуће сукобе – опредељен је квалитетом институција, при чему је веза присутна и у обрнутом смеру. У складу са наведеним, циљ рада је скицирање главних токова промишљања овог проблема у економској теорији. Нарочита пажња посвећена је институционалистичком приступу, који ефекте природних ресурса на релевеантна кретања везује за квалитет друштвених институција. Изградња и унапређење институционалних решења морају бити у средишту пажње политике сврсисходног коришћења природних ресурса.
Кључне речи: природни ресурси; природна рента; институције; корупција; привредни развој; демократија
