ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2025) 63 (1) 6, 101-118
Весна Јанковић Милић, Соња Јовановић, Јелена Ј. Станковић, Симона Муратори
Резиме: Управљање отпадом представља један од најозбиљнијих глобалних изазова у XXI веку, посебно у областима које се брзо урбанизују. Неправилно руковање и одлагање отпада, нарочито опасних материјала, представља озбиљан ризик по јавно здравље и животну средину, додатно погоршавајући проблеме у већ недовољно плански развијеним урбаним срединама. Упркос развоју стратегија за управљање отпадом, као што су рециклажа и компостирање, ефикасност тих приступа је ограничена уколико нису укључени сви кључни актери. Неформални сакупљачи отпада, нарочито у земљама са ниским и средњим приходима, имају кључну, али недовољно препознату улогу у управљању урбаним отпадом, значајно доприносећи сакупљању, сортирању и рециклажи отпада. У Републици Србији, где је формални систем управљања отпадом и даље неразвијен и недостају му свеобухватни правни и институционални оквири, неформални сектор је одговоран за значајан део повраћаја секундарних сировина. Ипак, овај сектор функционише без правног статуса и системске подршке. У овом раду је приказана свеобухватна анализа социо-економског положаја сакупљача секундарних сировина у Србији, заснована на емпиријском истраживању спроведеном 2024. године. Посебна пажња посвећена је перцепцијама неформалних сакупљача отпада у вези са могућностима и ограничењима њихове интеграције у формални систем управљања отпадом. Резултати указују на потенцијал за унапређење ефикасности и одрживости управљања урбаним отпадом кроз формално препознавање и подршку неформалним актерима.
Кључне речи: урбано управљање отпадом; неформални сакупљачи отпада; Република Србија.
УНАПРЕЂЕЊЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ НЕФОРМАЛНИХ САКУПЉАЧА ОТПАДА У СИСТЕМ УРБАНОГ УПРАВЉАЊА ОТПАДОМ: ПОТЕНЦИЈАЛИ И ОГРАНИЧЕЊА
Весна Јанковић Милић, Соња Јовановић, Јелена Ј. Станковић, Симона Муратори
Резиме: Управљање отпадом представља један од најозбиљнијих глобалних изазова у XXI веку, посебно у областима које се брзо урбанизују. Неправилно руковање и одлагање отпада, нарочито опасних материјала, представља озбиљан ризик по јавно здравље и животну средину, додатно погоршавајући проблеме у већ недовољно плански развијеним урбаним срединама. Упркос развоју стратегија за управљање отпадом, као што су рециклажа и компостирање, ефикасност тих приступа је ограничена уколико нису укључени сви кључни актери. Неформални сакупљачи отпада, нарочито у земљама са ниским и средњим приходима, имају кључну, али недовољно препознату улогу у управљању урбаним отпадом, значајно доприносећи сакупљању, сортирању и рециклажи отпада. У Републици Србији, где је формални систем управљања отпадом и даље неразвијен и недостају му свеобухватни правни и институционални оквири, неформални сектор је одговоран за значајан део повраћаја секундарних сировина. Ипак, овај сектор функционише без правног статуса и системске подршке. У овом раду је приказана свеобухватна анализа социо-економског положаја сакупљача секундарних сировина у Србији, заснована на емпиријском истраживању спроведеном 2024. године. Посебна пажња посвећена је перцепцијама неформалних сакупљача отпада у вези са могућностима и ограничењима њихове интеграције у формални систем управљања отпадом. Резултати указују на потенцијал за унапређење ефикасности и одрживости управљања урбаним отпадом кроз формално препознавање и подршку неформалним актерима.
Кључне речи: урбано управљање отпадом; неформални сакупљачи отпада; Република Србија.
