ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2026) 64 (1) 5, 69-92
Milica Marić, Dalibor Tomaš
Rezime: Ovaj rad ispituje na koji način obrazovanje, nedavno pohađane obuke i kvalitet posla utiču na poziciju domaćinstava prema nivou dohotka u 30 evropskih zemalja, korišćenjem mikropodataka Evropskog društvenog istraživanja (European Social Survey). U istraživanju je ocenjen ponderisani ordinalni logistički regresioni model, u kome se dohodovni decil domaćinstva objašnjava brojem godina obrazovanja, učešćem u obukama, vrstom ugovora o radu, rukovodećom odgovornošću, nedeljnim brojem radnih sati i oblikom radnog odnosa. Robusnost rezultata proverena je testiranjem pretpostavke proporcionalnih odnosa šansi, primenom alternativnih grupisanja dohotka i isključivanjem ekstremnih vrednosti broja radnih sati. Rezultati pokazuju da su veći broj godina obrazovanja, nedavno pohađane obuke, ugovori o radu na neodređeno vreme i rukovodeća odgovornost dosledno povezani sa višim dohodovnim decilima domaćinstava, dok su privremeni radni angažmani ili rad bez ugovora povezani sa nižim pozicijama prema nivou dohotka. Ugovoreni broj radnih sati pokazuje malu negativnu povezanost sa pozicijom domaćinstva prema nivou dohotka. Zajedničkim razmatranjem ljudskog kapitala i faktora kvaliteta posla u komparativnom evropskom okviru, istraživanje pruža nalaze relevantne za politike usmerene na smanjenje nejednakosti, unapređenje pristupa obukama i obezbeđivanje sigurnijih oblika zaposlenja. Rezultati ukazuju na to da kontinuirani razvoj veština i stabilna, kvalitetnija radna mesta ostaju ključni mehanizmi putem kojih domaćinstva mogu unaprediti svoj relativni ekonomski položaj.
Ključne reči: dohodak domaćinstva; dohodovni decil; ordinalna logistička regresija; ljudski kapital; kvalitet posla; obuke; nejednakost na tržištu rada; Evropa
OBRAZOVANjE, KVALITET POSLA I OBUKE KAO DETERMINANTE POZICIJE DOMAĆINSTVA PREMA NIVOU DOHOTKA U EVROPI
Milica Marić, Dalibor Tomaš
Rezime: Ovaj rad ispituje na koji način obrazovanje, nedavno pohađane obuke i kvalitet posla utiču na poziciju domaćinstava prema nivou dohotka u 30 evropskih zemalja, korišćenjem mikropodataka Evropskog društvenog istraživanja (European Social Survey). U istraživanju je ocenjen ponderisani ordinalni logistički regresioni model, u kome se dohodovni decil domaćinstva objašnjava brojem godina obrazovanja, učešćem u obukama, vrstom ugovora o radu, rukovodećom odgovornošću, nedeljnim brojem radnih sati i oblikom radnog odnosa. Robusnost rezultata proverena je testiranjem pretpostavke proporcionalnih odnosa šansi, primenom alternativnih grupisanja dohotka i isključivanjem ekstremnih vrednosti broja radnih sati. Rezultati pokazuju da su veći broj godina obrazovanja, nedavno pohađane obuke, ugovori o radu na neodređeno vreme i rukovodeća odgovornost dosledno povezani sa višim dohodovnim decilima domaćinstava, dok su privremeni radni angažmani ili rad bez ugovora povezani sa nižim pozicijama prema nivou dohotka. Ugovoreni broj radnih sati pokazuje malu negativnu povezanost sa pozicijom domaćinstva prema nivou dohotka. Zajedničkim razmatranjem ljudskog kapitala i faktora kvaliteta posla u komparativnom evropskom okviru, istraživanje pruža nalaze relevantne za politike usmerene na smanjenje nejednakosti, unapređenje pristupa obukama i obezbeđivanje sigurnijih oblika zaposlenja. Rezultati ukazuju na to da kontinuirani razvoj veština i stabilna, kvalitetnija radna mesta ostaju ključni mehanizmi putem kojih domaćinstva mogu unaprediti svoj relativni ekonomski položaj.
Ključne reči: dohodak domaćinstva; dohodovni decil; ordinalna logistička regresija; ljudski kapital; kvalitet posla; obuke; nejednakost na tržištu rada; Evropa
