ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2026) 64 (1) 4, 45-67
Валентина Иванић
Резиме: Циљ овог рада јесте да се испита капацитет академске заједнице у региону Шумадије и Западне Србије, дефинисаном као статистички регион NUTS 2 нивоа, да делује као потенцијални покретач паметне специјализације (S3), посебно у оквиру процеса предузетничког откривања (EDP). Истраживање се заснива на квантитативној анкети спроведеној 2024. године на узорку од 59 испитаника запослених на Универзитету у Крагујевцу. Хофстедеова димензија дистанце моћи испитивана је кроз три ставке, док је задовољство сарадњом са невладиним организацијама третирано као зависна варијабла. Резултати су показали да је страх од изражавања неслагања са надређенима статистички значајно повезан са задовољством сарадњом (p = 0,019). Статистички значајна повезаност утврђена је и између задовољства сарадњом и актуелног стила руковођења (p = 0,005; Крамеров V = 0,468), при чему је задовољавајућа сарадња најчешће била повезана са консултативним стилом руковођења. Самопроцењени материјални статус такође је био статистички значајно повезан са задовољством сарадњом (p = 0,008; Крамеров V = 0,481), јер су испитаници задовољни сарадњом чешће наводили повољнији материјални положај. Рад доприноси литератури идентификовањем фактора који подржавају развој културе сарадње између академске заједнице и невладиних организација у Србији.
Кључне речи: академска заједница; невладине организације; паметна специјализација; процес предузетничког откривања; дистанца моћи; регионални иновациони систем; Србија
УЛОГА АКАДЕМСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ У ПРОЦЕСУ ПРЕДУЗЕТНИЧКОГ ОТКРИВАЊА И РАЗВОЈУ КУЛТУРЕ САРАДЊЕ У СРБИЈИ: СЛУЧАЈ САРАДЊЕ СА НЕВЛАДИНИМ СЕКТОРОМ
Валентина Иванић
Резиме: Циљ овог рада јесте да се испита капацитет академске заједнице у региону Шумадије и Западне Србије, дефинисаном као статистички регион NUTS 2 нивоа, да делује као потенцијални покретач паметне специјализације (S3), посебно у оквиру процеса предузетничког откривања (EDP). Истраживање се заснива на квантитативној анкети спроведеној 2024. године на узорку од 59 испитаника запослених на Универзитету у Крагујевцу. Хофстедеова димензија дистанце моћи испитивана је кроз три ставке, док је задовољство сарадњом са невладиним организацијама третирано као зависна варијабла. Резултати су показали да је страх од изражавања неслагања са надређенима статистички значајно повезан са задовољством сарадњом (p = 0,019). Статистички значајна повезаност утврђена је и између задовољства сарадњом и актуелног стила руковођења (p = 0,005; Крамеров V = 0,468), при чему је задовољавајућа сарадња најчешће била повезана са консултативним стилом руковођења. Самопроцењени материјални статус такође је био статистички значајно повезан са задовољством сарадњом (p = 0,008; Крамеров V = 0,481), јер су испитаници задовољни сарадњом чешће наводили повољнији материјални положај. Рад доприноси литератури идентификовањем фактора који подржавају развој културе сарадње између академске заједнице и невладиних организација у Србији.
Кључне речи: академска заједница; невладине организације; паметна специјализација; процес предузетничког откривања; дистанца моћи; регионални иновациони систем; Србија
