ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2026) 64 (1) 5, 69-92
Милица Марић, Далибор Томаш
Резиме: Овај рад испитује на који начин образовање, недавно похађане обуке и квалитет посла утичу на позицију домаћинстава према нивоу дохотка у 30 европских земаља, коришћењем микроподатака Европског друштвеног истраживања (European Social Survey). У истраживању је оцењен пондерисани ординални логистички регресиони модел, у коме се доходовни децил домаћинства објашњава бројем година образовања, учешћем у обукама, врстом уговора о раду, руководећом одговорношћу, недељним бројем радних сати и обликом радног односа. Робусност резултата проверена је тестирањем претпоставке пропорционалних односа шанси, применом алтернативних груписања дохотка и искључивањем екстремних вредности броја радних сати. Резултати показују да су већи број година образовања, недавно похађане обуке, уговори о раду на неодређено време и руководећа одговорност доследно повезани са вишим доходовним децилима домаћинстава, док су привремени радни ангажмани или рад без уговора повезани са нижим позицијама према нивоу дохотка. Уговорени број радних сати показује малу негативну повезаност са позицијом домаћинства према нивоу дохотка. Заједничким разматрањем људског капитала и фактора квалитета посла у компаративном европском оквиру, истраживање пружа налазе релевантне за политике усмерене на смањење неједнакости, унапређење приступа обукама и обезбеђивање сигурнијих облика запослења. Резултати указују на то да континуирани развој вештина и стабилна, квалитетнија радна места остају кључни механизми путем којих домаћинства могу унапредити свој релативни економски положај.
Кључне речи: доходак домаћинства; доходовни децил; ординална логистичка регресија; људски капитал; квалитет посла; обуке; неједнакост на тржишту рада; Европа
ОБРАЗОВАЊЕ, КВАЛИТЕТ ПОСЛА И ОБУКЕ КАО ДЕТЕРМИНАНТЕ ПОЗИЦИЈЕ ДОМАЋИНСТВА ПРЕМА НИВОУ ДОХОТКА У ЕВРОПИ
Милица Марић, Далибор Томаш
Резиме: Овај рад испитује на који начин образовање, недавно похађане обуке и квалитет посла утичу на позицију домаћинстава према нивоу дохотка у 30 европских земаља, коришћењем микроподатака Европског друштвеног истраживања (European Social Survey). У истраживању је оцењен пондерисани ординални логистички регресиони модел, у коме се доходовни децил домаћинства објашњава бројем година образовања, учешћем у обукама, врстом уговора о раду, руководећом одговорношћу, недељним бројем радних сати и обликом радног односа. Робусност резултата проверена је тестирањем претпоставке пропорционалних односа шанси, применом алтернативних груписања дохотка и искључивањем екстремних вредности броја радних сати. Резултати показују да су већи број година образовања, недавно похађане обуке, уговори о раду на неодређено време и руководећа одговорност доследно повезани са вишим доходовним децилима домаћинстава, док су привремени радни ангажмани или рад без уговора повезани са нижим позицијама према нивоу дохотка. Уговорени број радних сати показује малу негативну повезаност са позицијом домаћинства према нивоу дохотка. Заједничким разматрањем људског капитала и фактора квалитета посла у компаративном европском оквиру, истраживање пружа налазе релевантне за политике усмерене на смањење неједнакости, унапређење приступа обукама и обезбеђивање сигурнијих облика запослења. Резултати указују на то да континуирани развој вештина и стабилна, квалитетнија радна места остају кључни механизми путем којих домаћинства могу унапредити свој релативни економски положај.
Кључне речи: доходак домаћинства; доходовни децил; ординална логистичка регресија; људски капитал; квалитет посла; обуке; неједнакост на тржишту рада; Европа
