ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2008) 46 (4) 3, 27-40
Biljana Rakić, Stanka Đurić
Rezime: U uslovima visokih stopa rasta potrošnje energije na globalnom nivou, došlo je do razvoja nove ekonomske teorije i politike i novog energetskog menadžmenta od kojih se zahteva da za stare probleme ponude nova rešenja u svetlu opšte nestašice energije, praćene kontinuiranim poskupljenjem energenata na svetskom tržištu. Prema uputstvima Kjoto protokola, radi smanjenja emisije gasova staklene bašte neophodno je smanjenje upotrebe neobnovljivih energenata za 8%. Programi i akcioni planovi kojima se obezbeđuje povećanje energetske efikasnosti postali su važan deo mnogobrojnih dokumenata, politika, strategija i mera za usaglašavanje sa Kjoto protokolom i pojavljuju se u svim relevantnim dokumentima kao deo daljih obaveza. Primenom principa energetske efikasnosti smanjuje se upotreba konvencionalnih izvora energije koji, osim što su ograničeni, predstavljaju i najznačajnije incidentne elemente u prirodnoj ravnoteži. S obzirom na stepen ekonomske snage Srbije, dominantna razmišljanja pri uvođenju novih energetskih tehnologija bi trebalo da imaju u vidu njihovu ekonomsku opravdanost, vreme povraćaja investicija, kao i promene cena električne energije i prirodnog gasa. Primena gotovo potpuno zanemarenih obnovljivih izvora energije, čiji potencijali postoje u Srbiji ali nisu dovoljno ispitani i tehnološki usavršeni, takođe se nudi kao jedno od rešenja koje treba da dovede do očuvanja preostalih resursa, očuvanja životne sredine i održivog razvoja energetike. Veliki gubici i neracionalna potrošnja energije, kao i rastuća uvozna zavisnost su dovoljni razlozi da Srbija u svoje razvojne prioritete svrsta povećanje energetske efikasnosti i primenu lokalnih, posebno obnovljivih izvora energije.
Ključne reči: održivi razvoj; energetski menadžment; uloga države; obnovljivi izvori energije
ENERGETSKI MENADžMENT KAO FAKTOR ODRŽIVOG RAZVOJA SRBIJE
Biljana Rakić, Stanka Đurić
Rezime: U uslovima visokih stopa rasta potrošnje energije na globalnom nivou, došlo je do razvoja nove ekonomske teorije i politike i novog energetskog menadžmenta od kojih se zahteva da za stare probleme ponude nova rešenja u svetlu opšte nestašice energije, praćene kontinuiranim poskupljenjem energenata na svetskom tržištu. Prema uputstvima Kjoto protokola, radi smanjenja emisije gasova staklene bašte neophodno je smanjenje upotrebe neobnovljivih energenata za 8%. Programi i akcioni planovi kojima se obezbeđuje povećanje energetske efikasnosti postali su važan deo mnogobrojnih dokumenata, politika, strategija i mera za usaglašavanje sa Kjoto protokolom i pojavljuju se u svim relevantnim dokumentima kao deo daljih obaveza. Primenom principa energetske efikasnosti smanjuje se upotreba konvencionalnih izvora energije koji, osim što su ograničeni, predstavljaju i najznačajnije incidentne elemente u prirodnoj ravnoteži. S obzirom na stepen ekonomske snage Srbije, dominantna razmišljanja pri uvođenju novih energetskih tehnologija bi trebalo da imaju u vidu njihovu ekonomsku opravdanost, vreme povraćaja investicija, kao i promene cena električne energije i prirodnog gasa. Primena gotovo potpuno zanemarenih obnovljivih izvora energije, čiji potencijali postoje u Srbiji ali nisu dovoljno ispitani i tehnološki usavršeni, takođe se nudi kao jedno od rešenja koje treba da dovede do očuvanja preostalih resursa, očuvanja životne sredine i održivog razvoja energetike. Veliki gubici i neracionalna potrošnja energije, kao i rastuća uvozna zavisnost su dovoljni razlozi da Srbija u svoje razvojne prioritete svrsta povećanje energetske efikasnosti i primenu lokalnih, posebno obnovljivih izvora energije.
Ključne reči: održivi razvoj; energetski menadžment; uloga države; obnovljivi izvori energije
