ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2013) 51 (2) 10, 411-424
Светислав Миленковић, Јелена Тасић
Резиме: Органска производња је настала као реакција на еколошку деградацију и неквалитетну храну. Њен циљ је био да се уз квалитетнију производњу боље очува животна средина. Она представља погодно тло за остваривање финансијске добити произвоñача, јер су артикили из еколошке производње на тржишту 2040% скупљи од производа из конвенционалне пољопривреде. Најпогодније локације за производњу здраве хране простиру се у областима: Горњег Подунавља, Таре, ðердапа, Голије, Старе планине, Сокограда, Мокре горе, Власине, Радана, Овчарскокабларске клисуре. Задруге за производњу органске хране постоје у Лесковцу, Чачку, и још неком деловима Србије. У Србији се под органском производњом налази 0,1% површина на око 1.600 хектара. Да би органска храна домаћих пољопривредника пронашала пут до потрошача, неопходна је што већа ангажованост државе, и произвоñача, али и подизање нивоа свести граñана на један виши ниво.
Кључне речи: органска производња; увоз; храна; одрживи развој
ОРГАНСКА ХРАНА КАО ПЕРСПЕКТИВНИ ПРОИЗВОД СРБИЈЕ
Светислав Миленковић, Јелена Тасић
Резиме: Органска производња је настала као реакција на еколошку деградацију и неквалитетну храну. Њен циљ је био да се уз квалитетнију производњу боље очува животна средина. Она представља погодно тло за остваривање финансијске добити произвоñача, јер су артикили из еколошке производње на тржишту 2040% скупљи од производа из конвенционалне пољопривреде. Најпогодније локације за производњу здраве хране простиру се у областима: Горњег Подунавља, Таре, ðердапа, Голије, Старе планине, Сокограда, Мокре горе, Власине, Радана, Овчарскокабларске клисуре. Задруге за производњу органске хране постоје у Лесковцу, Чачку, и још неком деловима Србије. У Србији се под органском производњом налази 0,1% површина на око 1.600 хектара. Да би органска храна домаћих пољопривредника пронашала пут до потрошача, неопходна је што већа ангажованост државе, и произвоñача, али и подизање нивоа свести граñана на један виши ниво.
Кључне речи: органска производња; увоз; храна; одрживи развој
