ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2016) 54 (2) 1, 177-194
Драгослава Средојевић, Слободан Цветановић, Горица Бошковић
Резиме: Циљ истраживања у овом раду је долажење до одговора на питање третмана категорије технолошких промена у магистралним правцима теорије привредног раста. Анализом кључних ставова најзначајнијих репрезената неокласичне теорије раста (Solow), ендогене теорије раста (Romer) и еволутивне теорије раста (Freeman), дошло се до закључка да су ови приступи јединствени у томе да категорија технолошких промена представља кључни генератор привредног раста. Неокласичари су први експлицитно анализирали категорију технолошких промена у теорији раста. Извршили су јак утицај на владе многих земаља да усмере значајна финансијска средства у научна развојна истраживања, како би стимулисале настанак и дифузију иновација. Присталице ендогених објашњења, такође, у категорији технолошких промена виде кључни покретач привредног раста. За разлику од неокласичара, они апострофирају важност екстерналија у облику технолошких преливања и активности истраживања и развоја за настанак и дифузију иновација. Коначно, теоретичари еволутивно-институционалног правца у економској науци, категорију технолошких промена истражују неодвојиво од привредног и друштвеног амбијента у коме оне настају и распростиру се. Поруке овог истраживања могу бити од посебне користи креаторима политика привредног раста и развоја у економији знања, чије је основно материјално обелележје тзв. четврта индустријска револуција.
Кључне речи: технолошке промене; привредни раст; теорија привредног раста; неокласична теорија; ендогена теорија раста; еволутивна теорија раста
ТЕХНОЛОШКЕ ПРОМЕНЕ У ЕКОНОМИЈИ РАСТА: НЕОКЛАСИЧНИ, ЕНДОГЕНИ И ЕВОЛУТИВНО-ИНСТИТУЦИОНАЛНИ ПРИСТУП
Драгослава Средојевић, Слободан Цветановић, Горица Бошковић
Резиме: Циљ истраживања у овом раду је долажење до одговора на питање третмана категорије технолошких промена у магистралним правцима теорије привредног раста. Анализом кључних ставова најзначајнијих репрезената неокласичне теорије раста (Solow), ендогене теорије раста (Romer) и еволутивне теорије раста (Freeman), дошло се до закључка да су ови приступи јединствени у томе да категорија технолошких промена представља кључни генератор привредног раста. Неокласичари су први експлицитно анализирали категорију технолошких промена у теорији раста. Извршили су јак утицај на владе многих земаља да усмере значајна финансијска средства у научна развојна истраживања, како би стимулисале настанак и дифузију иновација. Присталице ендогених објашњења, такође, у категорији технолошких промена виде кључни покретач привредног раста. За разлику од неокласичара, они апострофирају важност екстерналија у облику технолошких преливања и активности истраживања и развоја за настанак и дифузију иновација. Коначно, теоретичари еволутивно-институционалног правца у економској науци, категорију технолошких промена истражују неодвојиво од привредног и друштвеног амбијента у коме оне настају и распростиру се. Поруке овог истраживања могу бити од посебне користи креаторима политика привредног раста и развоја у економији знања, чије је основно материјално обелележје тзв. четврта индустријска револуција.
Кључне речи: технолошке промене; привредни раст; теорија привредног раста; неокласична теорија; ендогена теорија раста; еволутивна теорија раста
