ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2020) 58 (2) 4, 203-217
Никола Његован, Мирела Томаш Симин
Резиме: Стабилност пословања у економији је увек била главни циљ који је тешко постићи, а инфлација се најчешће користи као њен основни показатељ. То указује на промену општег нивоа цена. У раду се анализира инфлација и цене пољопривредних и прехрамбених производа као обједињени феномен, испитују њихови узроци и последице у Републици Србији. Посебан значај се придаје промени цена пољопривредно-прехрамбених производа и цена инпута изазваних променама које се дешавају на глобалном нивоу и које добијају све већи утицај у националном контексту. Указано је на промену паритета цена и утицај светске монополистичке структуре на инфлацију. Такође се указује на значај тражње, која изазива инфлацију у мање развијеним земљама, што се одражава на вишу цену хране, додатно вршећи притисак на раст плата, што по правилу није последица раста продуктивности. Аутори наводе да је интернационализацијом пословних активности дошло до преноса утицаја међународних трендова на ниво и ефекте инфлације на националном нивоу. С обзиром на трендове на светском тржишту, може се закључити да цене пољопривреднопрехрамбених производа неће опадати, већ ће се, између осталог, услед притиска који врши стални раст становништва, тј. са стране тражње, пораст тражње стално манифестовати.
Кључне речи: инфлација; цене; пољопривредни производи; глобална перспектива
ИНФЛАЦИЈА И ЦЕНЕ ПОЉОПРИВРЕДНИХ ПРОИЗВОДА
Никола Његован, Мирела Томаш Симин
Резиме: Стабилност пословања у економији је увек била главни циљ који је тешко постићи, а инфлација се најчешће користи као њен основни показатељ. То указује на промену општег нивоа цена. У раду се анализира инфлација и цене пољопривредних и прехрамбених производа као обједињени феномен, испитују њихови узроци и последице у Републици Србији. Посебан значај се придаје промени цена пољопривредно-прехрамбених производа и цена инпута изазваних променама које се дешавају на глобалном нивоу и које добијају све већи утицај у националном контексту. Указано је на промену паритета цена и утицај светске монополистичке структуре на инфлацију. Такође се указује на значај тражње, која изазива инфлацију у мање развијеним земљама, што се одражава на вишу цену хране, додатно вршећи притисак на раст плата, што по правилу није последица раста продуктивности. Аутори наводе да је интернационализацијом пословних активности дошло до преноса утицаја међународних трендова на ниво и ефекте инфлације на националном нивоу. С обзиром на трендове на светском тржишту, може се закључити да цене пољопривреднопрехрамбених производа неће опадати, већ ће се, између осталог, услед притиска који врши стални раст становништва, тј. са стране тражње, пораст тражње стално манифестовати.
Кључне речи: инфлација; цене; пољопривредни производи; глобална перспектива
