ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2020) 58 (3) 4, 343-362
Наташа Станојевић
Резиме: Овај рад анализира тенденције у три кључна аспекта економске глобализације: међународној трговини, страним инвестицијама и глобалним производним ланцима. У раду се указује на тенденције опадања степена интеграције светске економије у сва три сегмента. Утврђује се да узроци ових трендова нису циклички, већ структурни, односно да је у току процес деглобализације међународног тржишта и трансформација самих темеља међународног економског система. Рад укључује емпиријску анализу потенцијалних ефеката ових промена на шест економија западног Балкана. Модел вишеструке регресије открива врло јаку статистичку повезаност ових привреда са променама у светској привреди. Резултати показују да је ГДП балканских привреда у директном односу са спољном трговином и међународном производњом на глобалном нивоу, и у инверзном односу са уделом СДИ у светској привреди. То указује на значајне изазове попут пада прихода и губитка радних места, али и могућности за смањење трговинског дефицита и повећање домаће производње.
Кључне речи: деглобализација; Западни Балкан; међународна трговина; стране инвестиције; међународни производни ланци.
ДЕГЛОБАЛИЗАЦИЈА СВЕТСКЕ ПРИВРЕДЕ И ЊЕНИ ЕФЕКТИ НА ПРИВРЕДЕ ЗАПАДНОГ БАЛКАНА
Наташа Станојевић
Резиме: Овај рад анализира тенденције у три кључна аспекта економске глобализације: међународној трговини, страним инвестицијама и глобалним производним ланцима. У раду се указује на тенденције опадања степена интеграције светске економије у сва три сегмента. Утврђује се да узроци ових трендова нису циклички, већ структурни, односно да је у току процес деглобализације међународног тржишта и трансформација самих темеља међународног економског система. Рад укључује емпиријску анализу потенцијалних ефеката ових промена на шест економија западног Балкана. Модел вишеструке регресије открива врло јаку статистичку повезаност ових привреда са променама у светској привреди. Резултати показују да је ГДП балканских привреда у директном односу са спољном трговином и међународном производњом на глобалном нивоу, и у инверзном односу са уделом СДИ у светској привреди. То указује на значајне изазове попут пада прихода и губитка радних места, али и могућности за смањење трговинског дефицита и повећање домаће производње.
Кључне речи: деглобализација; Западни Балкан; међународна трговина; стране инвестиције; међународни производни ланци.
