ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2021) 59 (2) 6, 259-280
Милан Стаменковић, Марина Милановић, Драгана Рејман Петровић
Резиме: Фокусирање истраживачког интереса на испитивање међузависности информационе и економске развијености произлази из чињенице да су, током последњих деценија, ИКТ постале покретач и доминантни фактор у генерисању економског и социјалног просперитета развијених и земаља у развоју. Суштински, ИКТ експанзија је стимуланс за економски раст и обрнуто, ширење ИКТ-а може се сматрати резултатом економског раста. У циљу емпиријске провере посматране међузависности, на примеру одабраних 37 држава Европе, спроведна је двоетапна статистичка анализа, заснована на комбинованој примени анализе груписања и једнофакторске анализе варијансе. Конкретно, коришћењем података из 2017. године, извршено је: (а) формирање група имплементацијом анализе груписања на бази три структурне компоненте ИДИ индекса; и (б) применом АНОВА метода и коришћењем вредности БДП пер цапита, испитивање претпоставке о постојању статистички значајних разлика у погледу достигнутог степена економске развијености између формираних група држава различитог степена ИКТ развијености. Добијени резултати сугеришу издвајање три групе земаља у контексту коришћених ИКТ показатеља и прихватање дефинисане хипотезе. Србија је класификована унутар групе средње ИКТ развијености и одликује се вредношћу БДП пер цапита која је знатно испод просека групе, што указује на простор и потребу за побољшањем у ИКТ пољу.
Кључне речи: статистичка анализа; кластер анализа; АНОВА; ИКТ развијеност; економска развијеност; одабране европске државе
СТАТИСТИЧКА АНАЛИЗА МЕЂУЗАВИСНОСТИ ИКТ-А И ЕКОНОМСКЕ РАЗВИЈЕНОСТИ ОДАБРАНИХ ЕВРОПСКИХ ДРЖАВА
Милан Стаменковић, Марина Милановић, Драгана Рејман Петровић
Резиме: Фокусирање истраживачког интереса на испитивање међузависности информационе и економске развијености произлази из чињенице да су, током последњих деценија, ИКТ постале покретач и доминантни фактор у генерисању економског и социјалног просперитета развијених и земаља у развоју. Суштински, ИКТ експанзија је стимуланс за економски раст и обрнуто, ширење ИКТ-а може се сматрати резултатом економског раста. У циљу емпиријске провере посматране међузависности, на примеру одабраних 37 држава Европе, спроведна је двоетапна статистичка анализа, заснована на комбинованој примени анализе груписања и једнофакторске анализе варијансе. Конкретно, коришћењем података из 2017. године, извршено је: (а) формирање група имплементацијом анализе груписања на бази три структурне компоненте ИДИ индекса; и (б) применом АНОВА метода и коришћењем вредности БДП пер цапита, испитивање претпоставке о постојању статистички значајних разлика у погледу достигнутог степена економске развијености између формираних група држава различитог степена ИКТ развијености. Добијени резултати сугеришу издвајање три групе земаља у контексту коришћених ИКТ показатеља и прихватање дефинисане хипотезе. Србија је класификована унутар групе средње ИКТ развијености и одликује се вредношћу БДП пер цапита која је знатно испод просека групе, што указује на простор и потребу за побољшањем у ИКТ пољу.
Кључне речи: статистичка анализа; кластер анализа; АНОВА; ИКТ развијеност; економска развијеност; одабране европске државе
