ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2023) 61 (1) 6, 105-119
Даница Шантић, Милица Ланговић, Дејан Ж. Ђорђевић
Резиме: Одржива просторна трансформација, урбано управљање и ограничења урбано-руралног развоја могу се пратити кроз миграцију. У Републици Србији, након наглог повећања броја становника који живе у урбаним срединама услед унутрашњих миграција, почеле су структурне промене у насељима природним опадањем становништва и исељавањем. Међутим, далекосежним ефектима миграције на ово смањење придаје се мало пажње у политици или пракси. Да би се расветлили и предвидели могући будући обрасци, у овом раду се сагледавају ставови и намере становништва према миграцијама и идентификују се детерминанте које утичу на планове миграција за могуће будуће токове унутар и из Републике Србије. Рад је заснован на подацима из анкете и интервјуа спроведених на подручју града Лесковца (Н=1124) са становништвом од 20+ година, локалним властима, цивилним друштвом и приватним сектором, односно онима који имају централну улогу у суочавању са изазовима и оптимизацији прилика које ствара растући тренд миграција. Резултати истраживања показују да већина испитаника подржава процес емиграције, на који углавном утичу економски фактори. У том контексту, очекује се да ће се тренд емиграције наставити иу будућности, и то се доживљава као препрека за постизање циљева одрживости и ретко као прилика.
Кључне речи: урбанизација; миграције; ставови; намере; Србија; Град Лесковац; одрживи развој
УРБАНА ОДРЖИВОСТ ПОСМАТРАНА У СВЕТЛУ МИГРАЦИЈА - СТУДИЈА СЛУЧАЈА: ГРАД ЛЕСКОВАЦ, СРБИЈА
Даница Шантић, Милица Ланговић, Дејан Ж. Ђорђевић
Резиме: Одржива просторна трансформација, урбано управљање и ограничења урбано-руралног развоја могу се пратити кроз миграцију. У Републици Србији, након наглог повећања броја становника који живе у урбаним срединама услед унутрашњих миграција, почеле су структурне промене у насељима природним опадањем становништва и исељавањем. Међутим, далекосежним ефектима миграције на ово смањење придаје се мало пажње у политици или пракси. Да би се расветлили и предвидели могући будући обрасци, у овом раду се сагледавају ставови и намере становништва према миграцијама и идентификују се детерминанте које утичу на планове миграција за могуће будуће токове унутар и из Републике Србије. Рад је заснован на подацима из анкете и интервјуа спроведених на подручју града Лесковца (Н=1124) са становништвом од 20+ година, локалним властима, цивилним друштвом и приватним сектором, односно онима који имају централну улогу у суочавању са изазовима и оптимизацији прилика које ствара растући тренд миграција. Резултати истраживања показују да већина испитаника подржава процес емиграције, на који углавном утичу економски фактори. У том контексту, очекује се да ће се тренд емиграције наставити иу будућности, и то се доживљава као препрека за постизање циљева одрживости и ретко као прилика.
Кључне речи: урбанизација; миграције; ставови; намере; Србија; Град Лесковац; одрживи развој
