ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2023) 61 (2) 5, 215-233
Ивана Марјановић, Јелена Ј. Станковић, Георгиос Цаплес
Резиме: Значајна улога банкарског сектора у економском развоју земље намец́е потребу континуираног мерења и прац́ења ефикасности банака. Поред тога, идентификовање индустријских и макроекономских фактора који утичу на постигнуту ефикасност је важан задатак у циљу откривања потенцијалних поремец́аја, као и давања адекватних смерница за побољшање ефикасности. Стога је основни циљ овог рада да се квантификује постигнута ефикасност и открију њене детерминанте. Студија се спроводи у две фазе. У првој фази, применом ДЕА методе, процениц́е се ефикасност банака за период од 2005. до 2022. године, док ц́е се у другој фази утврђивати фактори ефикасности применом Тобит регресије. Резултати указују да када су у питању фактори специфични за привредну грану, вец́а концентрација тржишта неповољно утиче на ефикасност банака. У погледу макроекономских фактора, раст бруто домац́ег производа, стопа инфлације и светска финансијска криза имају значајан утицај на достигнути ниво ефикасности банака у Републици Србији. Поред проширења постојец́их знања о квантификацији ефикасности и дефинисању детерминанти ефикасности на примеру банака у Републици Србији, резултати у овом раду су релевантни и за креаторе политике и практичаре.
Кључне речи: ДЕА анализа; интермедијарни приступ; Тобит регресија; специфични фактори; макроекономски фактори
О ДЕТЕРМИНАНТАМА ЕФИКАСНОСТИ БАНАКА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ: ДВОСТЕПЕНИ ДЕА ПРИСТУП
Ивана Марјановић, Јелена Ј. Станковић, Георгиос Цаплес
Резиме: Значајна улога банкарског сектора у економском развоју земље намец́е потребу континуираног мерења и прац́ења ефикасности банака. Поред тога, идентификовање индустријских и макроекономских фактора који утичу на постигнуту ефикасност је важан задатак у циљу откривања потенцијалних поремец́аја, као и давања адекватних смерница за побољшање ефикасности. Стога је основни циљ овог рада да се квантификује постигнута ефикасност и открију њене детерминанте. Студија се спроводи у две фазе. У првој фази, применом ДЕА методе, процениц́е се ефикасност банака за период од 2005. до 2022. године, док ц́е се у другој фази утврђивати фактори ефикасности применом Тобит регресије. Резултати указују да када су у питању фактори специфични за привредну грану, вец́а концентрација тржишта неповољно утиче на ефикасност банака. У погледу макроекономских фактора, раст бруто домац́ег производа, стопа инфлације и светска финансијска криза имају значајан утицај на достигнути ниво ефикасности банака у Републици Србији. Поред проширења постојец́их знања о квантификацији ефикасности и дефинисању детерминанти ефикасности на примеру банака у Републици Србији, резултати у овом раду су релевантни и за креаторе политике и практичаре.
Кључне речи: ДЕА анализа; интермедијарни приступ; Тобит регресија; специфични фактори; макроекономски фактори
