ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2024) 62 (2) 4, 185-202
Андреја Тодоровић, Мирјана Јемовић, Срђан Маринковић
Резиме: У раду се анализирају детерминанте нето каматне марже банака у изабраним државама Југоисточне Европе у периоду од 2012. до 2021. године. У скуп су укључене државе са сродним друштвено-економским обележјима и карактером финансијског система. Циљ рада је да идентификује заједничке детерминанте нето каматне марже у посматраним банкарским системима. Полазећи од претходних теоријских и емпиријских истраживања, анализа је спроведена на бази скупа података о макроекономским и варијаблама које обележавају банкарски сектор применом метода регресије са обичним најмањим квадратима (поолед ОЛС регрессион), јер прелиминарним анализама података нису утврђени услови за примену панел регресије са фиксним или случајним ефектима. Предикторске променљиве у моделу су: бруто домаћи производ по грави становника, инфлација, девизни курс, реална каматна стопа, мере концентрације, величине, капитализације, ликвидности банкарског сектора и присуства кредитног ризика у банкарском сектору. Као критеријумска променљива коришћена је нето каматна маржа (НИМ). Резултати су потврдили да је модел статистички значајан, и да варијацији критеријумске променљиве значајно доприносе девизни курс, реална каматна стопа, степен концентрације и величина банкарског сектора. Значајне варијабле су показале и очекивани правац утицаја на кретање НИМ. Раст девизног курса, реалне каматне стопе, степена концентрације и величине банкарског сектора праћен је повећањем нето каматне марже банака у анализираним државама за посматрани период, уз непромењене вредности осталих варијабли. Анализа није потврдила утицај осталих предиктора на НИМ.
Кључне речи: нето каматна маржа; банкарски сектор; макроекономске детерминанте; Југоисточна Европа
АНАЛИЗА ДЕТЕРМИНАНТИ НЕТО КАМАТНЕ МАРЖЕ БАНКАРСКИХ СЕКТОРА У ДРЖАВАМА ЈУГОИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ
Андреја Тодоровић, Мирјана Јемовић, Срђан Маринковић
Резиме: У раду се анализирају детерминанте нето каматне марже банака у изабраним државама Југоисточне Европе у периоду од 2012. до 2021. године. У скуп су укључене државе са сродним друштвено-економским обележјима и карактером финансијског система. Циљ рада је да идентификује заједничке детерминанте нето каматне марже у посматраним банкарским системима. Полазећи од претходних теоријских и емпиријских истраживања, анализа је спроведена на бази скупа података о макроекономским и варијаблама које обележавају банкарски сектор применом метода регресије са обичним најмањим квадратима (поолед ОЛС регрессион), јер прелиминарним анализама података нису утврђени услови за примену панел регресије са фиксним или случајним ефектима. Предикторске променљиве у моделу су: бруто домаћи производ по грави становника, инфлација, девизни курс, реална каматна стопа, мере концентрације, величине, капитализације, ликвидности банкарског сектора и присуства кредитног ризика у банкарском сектору. Као критеријумска променљива коришћена је нето каматна маржа (НИМ). Резултати су потврдили да је модел статистички значајан, и да варијацији критеријумске променљиве значајно доприносе девизни курс, реална каматна стопа, степен концентрације и величина банкарског сектора. Значајне варијабле су показале и очекивани правац утицаја на кретање НИМ. Раст девизног курса, реалне каматне стопе, степена концентрације и величине банкарског сектора праћен је повећањем нето каматне марже банака у анализираним државама за посматрани период, уз непромењене вредности осталих варијабли. Анализа није потврдила утицај осталих предиктора на НИМ.
Кључне речи: нето каматна маржа; банкарски сектор; макроекономске детерминанте; Југоисточна Европа