ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2025) 63 (2) 8, 241-258
Велимир Лукић, Александра Трипковић
Резиме: У економијама у развоју банке заузимају централну улогу у финансијском систему. Канал каматне стопе има примарни значај у земљама које су усвојиле стратегију таргетирања инфлације као оквир монетарне политике. Узрочно-последична веза између кретања различитих каматних стопа, референтна каматна стопа централне банке – тржишне каматне стопе – каматне стопе банака, је суштински важна за преношење импулса монетарне политике са одлука и потеза централне банке на привредне токове. Резултати добијени у раду показују убедљиво преношење промена у референтној каматној стопи на тржишну тромесечну БЕЛИБОР стопу. Брзина реакције тромесечне БЕЛИБОР стопе на измене у референтној стопи и кретање ка равнотежи је висока, а апсолутна величина промене две стопе је идентична у дугом року. Активне каматне стопе банака су мање респонзивне у свом иницијалном одговору на промену референтне каматне стопе, али је њихова реакција у дугом року адекватна јер у потпуности апсорбују у својој величини промену у тржишној каматној стопи. Супротан случај се уочава када се испитује реакција каматних стопа на депозите банака које показују или непостојање везе са дугорочним кретањима тржишних каматних стопа, односно одсуство дугорочне равнотежне везе, или статистички ниско значајан (10%) и ограничен степен промене свог нивоа који је у коначници значајно нижи у односу на апсолутну промену тржишне каматне стопе. Поред тога, достизање дугорочног равнотежног односа је временски пролонгирано, што значи да се ка њему споро тежи. Закључак рада је да ланчани процес преношења промена у каматним стопама у Србији карактерише дихотомија у вези са два подканала за преношење промена у банкарским каматним стопама – кредитни и депозитни подканал. Кредитни подканал функционише према очекивањима и адекватно се путем њега преноси зацртани курс монетарне политике на дужнике по банкарским кредитима, док депозитни подканал не пружа довољно подстицаја штедишама да промене своје понашање, што генерално умањује ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике.
Кључне речи: монетарна политика; преношење промене у каматним стопама; каматне стопе банака; модел са корекцијом грешке; ауторегресиони дистрибуирани модел са доцњама
ЕФИКАСНОСТ И СПЕЦИФИЧНОСТИ КАНАЛА КАМАТНЕ СТОПЕ У ТРАНСМИСИОНОМ МЕХАНИЗМУ МОНЕТАРНЕ ПОЛИТИКЕ У ЕКОНОМИЈИ У РАЗВОЈУ
Велимир Лукић, Александра Трипковић
Резиме: У економијама у развоју банке заузимају централну улогу у финансијском систему. Канал каматне стопе има примарни значај у земљама које су усвојиле стратегију таргетирања инфлације као оквир монетарне политике. Узрочно-последична веза између кретања различитих каматних стопа, референтна каматна стопа централне банке – тржишне каматне стопе – каматне стопе банака, је суштински важна за преношење импулса монетарне политике са одлука и потеза централне банке на привредне токове. Резултати добијени у раду показују убедљиво преношење промена у референтној каматној стопи на тржишну тромесечну БЕЛИБОР стопу. Брзина реакције тромесечне БЕЛИБОР стопе на измене у референтној стопи и кретање ка равнотежи је висока, а апсолутна величина промене две стопе је идентична у дугом року. Активне каматне стопе банака су мање респонзивне у свом иницијалном одговору на промену референтне каматне стопе, али је њихова реакција у дугом року адекватна јер у потпуности апсорбују у својој величини промену у тржишној каматној стопи. Супротан случај се уочава када се испитује реакција каматних стопа на депозите банака које показују или непостојање везе са дугорочним кретањима тржишних каматних стопа, односно одсуство дугорочне равнотежне везе, или статистички ниско значајан (10%) и ограничен степен промене свог нивоа који је у коначници значајно нижи у односу на апсолутну промену тржишне каматне стопе. Поред тога, достизање дугорочног равнотежног односа је временски пролонгирано, што значи да се ка њему споро тежи. Закључак рада је да ланчани процес преношења промена у каматним стопама у Србији карактерише дихотомија у вези са два подканала за преношење промена у банкарским каматним стопама – кредитни и депозитни подканал. Кредитни подканал функционише према очекивањима и адекватно се путем њега преноси зацртани курс монетарне политике на дужнике по банкарским кредитима, док депозитни подканал не пружа довољно подстицаја штедишама да промене своје понашање, што генерално умањује ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике.
Кључне речи: монетарна политика; преношење промене у каматним стопама; каматне стопе банака; модел са корекцијом грешке; ауторегресиони дистрибуирани модел са доцњама
