ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2026) 64 (1) 3, 27-44
Резиме: Регенеративни туризам представља савремени развојни концепт који надилази оквире традиционалне одрживости, те се заснива на принципима активне обнове и унапређења природних, друштвених и културних система у туристичким дестинацијама. Полазећи од еколошког погледа на свет, регенеративни туристички приступ настоји да повећа капацитет система подршке за остваривање нето позитивних социо-еколошких ефеката. Као брзо еволуирајући концепт, регенеративни туризам представља практичне начине на које дестинације могу укључити перспективе различитих заинтересованих страна и нивое посвећености и одговорности, како би се постигли жељени резултати. Циљ овог рада јесте да се кроз анализу теоријских основа и принципа регенеративног туризма, као и примере добре праксе, идентификују кључни елементи и услови за обликовање најприхватљивијег модела будућег развоја туризма у Србији, заснованог на регенеративним начелима. Резултати истраживања указују на то да регенеративни туризам може представљати значајан инструмент унапређења отпорности и конкурентности туристичких дестинација у Србији. Посебан значај има интеграција локалних заједница у процесе одлучивања, ревитализација природних ресурса и примена циркуларних пословних модела који доприносе дугорочној одрживости и инклузивном развоју.
Кључне речи: регенеративни туризам; одрживост; животна средина; трансформативне промене; Србија
РЕГЕНЕРАТИВНИ ТУРИЗАМ КАО САВРЕМЕНИ РАЗВОЈНИ МОДЕЛ УНАПРЕЂЕЊА ОТПОРНОСТИ И КОНКУРЕНТНОСТИ ТУРИСТИЧКИХ ДЕСТИНАЦИЈА
Резиме: Регенеративни туризам представља савремени развојни концепт који надилази оквире традиционалне одрживости, те се заснива на принципима активне обнове и унапређења природних, друштвених и културних система у туристичким дестинацијама. Полазећи од еколошког погледа на свет, регенеративни туристички приступ настоји да повећа капацитет система подршке за остваривање нето позитивних социо-еколошких ефеката. Као брзо еволуирајући концепт, регенеративни туризам представља практичне начине на које дестинације могу укључити перспективе различитих заинтересованих страна и нивое посвећености и одговорности, како би се постигли жељени резултати. Циљ овог рада јесте да се кроз анализу теоријских основа и принципа регенеративног туризма, као и примере добре праксе, идентификују кључни елементи и услови за обликовање најприхватљивијег модела будућег развоја туризма у Србији, заснованог на регенеративним начелима. Резултати истраживања указују на то да регенеративни туризам може представљати значајан инструмент унапређења отпорности и конкурентности туристичких дестинација у Србији. Посебан значај има интеграција локалних заједница у процесе одлучивања, ревитализација природних ресурса и примена циркуларних пословних модела који доприносе дугорочној одрживости и инклузивном развоју.
Кључне речи: регенеративни туризам; одрживост; животна средина; трансформативне промене; Србија
